Šta knjigu čini bestselerom?
San svakog pisca je da se neka od njegovih knjiga jednog dana nađe na listi bestselera Njujork tajmsa. Šanse za to su veoma male: za godinu dana u Sjedinjenim Državama se objavi više od stotinu hiljada novih naslova, ali tek petstotinak njih uspeva da se probije u Tajmsov klub izabranih.
Ko su autori tih knjiga? Kako su dospeli na listu? Koliko dugo na njoj obično ostaju? Naučnici sa bostonskog Univerziteta Nortistern su analizom lista objavljivanih u periodu između 2008. i 2016. godine došli do veoma zanimljivih podataka.
Krenimo od pozitivnih vesti: dobre stare štampane knjige se još uvek prodaju. U periodu obrađenom u studiji, na Tajmsovoj listi je bar jednu nedelju provelo 2.468 naslova iz domena beletristike i 2.205 onih koji pripadaju oblasti publicistike.
Istraživački tim sa Nortisterna utvrdio je da sve veća popularnost digitalnog formata nije uticala na prodaju štampanih knjiga.
U redu, ali koje to knjige najbrže stiču popularnost? Istraživanje je pokazalo da se najčešće radi o delima fikcije i biografijama (ili memoarima).
„Američki čitaoci najviše su zainteresovani za žanrovsku fikciju (detektivske misterije, ljubavne romane) i zato su triler i kriminalistički roman najzastupljeniji žanrovi u istoriji Tajmsove liste bestselera. Biografije i memoari su omiljena forma publicistike i sačinjavaju polovinu bestselera iz tog domena“, saznajemo iz studije.
Istraživači su otkrili da, kada je reč o uspešnim piscima, među polovima donekle vlada jednakost. „Ako govorimo o beletristici, muškarci i žene su podjednako zastupljeni na listama“, primetili su. „U oblasti publicistike, međutim, autori većine bestselera su muškog pola.“
Osim toga, ako pišete fikciju, postoji veća verovatnoća da će se vaše ime više puta naći na listi. Pisci fikcije često stvaraju veoma uspešne serijale, dok za autore publicistike najčešće važi pravilo: jedan pisac – jedan bestseler.
Bez obzira na vrstu, knjige veoma retko doživljavaju odloženi uspeh. „Skoro sve knjige, nezavisno od kategorije, vrhunac popularnosti doživljavaju tokom prvih petnaest nedelja od datuma objavljivanja“, govori nam studija. Kada je reč o prodaji, „većina naslova iz domena beletristike najbolje rezultate beleži isključivo između druge i šeste nedelje. Što se tiče publicistike, iako je uobičajeno da se najviše primeraka prodaje između druge i pete nedelje, do vrhunca u prodaji može doći bilo kada tokom prvih petnaest nedelja.“ Posle toga, „prodaja drastično opada“.
Dakle, period je izuzetno kratak, a većina pisaca će u životu možda imati samo jednu priliku za uspeh.
„Većina autora bestselera koji su karijeru započeli tokom ili posle 2008, imali su uspeha već sa prvom knjigom“, stoji u izveštaju. „Ipak nije isključen ni kasniji uspeh. Mnogi od njih su drugom knjigom stigli na listu Njujork tajmsa – 8 pisaca beletristike i 44 pisca publicistike. Njih sedamnaest se na listi našlo sa svojom trećom ili kasnijom knjigom.
Ponekada se javljaju i anomalije. Recimo u slučaju kada knjiga pronađe novu publiku zahvaljujući tome što se u bioskopima pojavila njena filmska adaptacija. (Ovo je bila sudbina romana „Služavke“ Ketrin Stoket, koji je na listi proveo 131 nedelju.)
Mnoge pisce proces izdavanja dovodi u situaciju „biti ili ne biti“. To znači da će njihova knjiga ili brzo privući pažnju čitalaca ili tiho utonuti u zaborav.
Autor: Tom Džejkobs
Izvor: psmag.com
Prevod: Jelena Tanasković
