Srećan vam Međunarodni dan kafe – 10 sjajnih citata o kafi iz svetske književnosti
Prvi oktobar je odabran kao Međunarodni dan kafe kako je to odlučila Međunarodna organizacija za kafu koja opisuje ovu priliku kao istovremenu proslavu pića i „podršku milionima farmera čija domaćinstva zavise od ove aromatske biljke“. Dok naučnici raspravljaju o tome da li je kafa dobra ili loša za nas i koliko šoljica bi trebalo da popijemo u toku dana, mi smo zavirili u književnu istoriju u potrazi za crnom supstancom. Evo 10 nama omiljenih citata o kafi:
1. „Radije ću sada prihvatiti kafu nego kompliment.“ – iz „Malih žena“ Lujze Mej Alkot
2. „Kafa je bila samo način da preotmeš vreme koje bi, po pravu, trebalo da pripada nekom malo starijem tebi.“ – iz romana „Tras!“ Terija Pračeta
3. „Otišao sam u kuhinju da spremim kafu – metre kafe. Bogate, jake, gorke, ključajuće, nemilosrdne, izopačene. Krv života umornog čoveka.“ – iz „The Long Goodbye“ Rejmonda Čendlera
4. „Ja sve to već znam, sve to ja znam:
Noć znam, jutro, veče,
Kašičicama kafe život svoj merkam.“
- iz „Ljubavne pesme“ T. S. Eliota (prevod: Tanja Bakić)
5. „Nasula je kafu koja je bila toliko jaka da je praktično režala dok se slivala u šoljicu, a zatim je sela i uzela mače u svoje krilo.“ – iz „The L-Shaped Room“ Lin Rid Benks
6. „Dobro. Kafa je dobra za tebe. Zato što ima kofeina. Kofein – tu smo. Kofein ti je dobar za muškarce, a pravi otrov za žene.“ – iz „Sunce se ponovo rađa“ Ernesta Hemingveja
7. „Miris sveže kafe se raširio po stanu, miris koji razdvaja noć od dana.“ – iz romana „Bezbojni Cakuru Tazaki i njegove godine hodočašća“ Harukija Murakamija
8. „’Dobro, ipak se može umreti: i u sledećem svetu, Bogu hvala, nema ispijanja kafe, i posledično – nema čekanja na nju.’ Ponekad bi ustao sa stolice, otvorio vrata i sa nemoćnom mrgudošću povikao: ’Kafa! Kafa!’“ – iz „Narrative and Miscellaneous Papers“ Tomasa de Kvinsija (o Imanuelu Kantu)
9. „To je nešto što me užasno nervira – kada neko kaže da je kafa gotova, a nije.“ – iz „Lovca u žitu“ Dž. D. Selindžera
10. „16. decembar. Zaista sam bolestan. Rozario me tera da ostanem u krevetu. Pre nego što je otišla na posao, pozajmila je termos od komšije i ostavila mi u njemu pola litre kafe. Takođe i četiri aspirina. Imam groznicu. Započeo sam i napisao dve pesme.“ – iz „Divljih detektiva“ Roberta Bolanja
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
