Spisateljica Soe Valdes u septembru ove godine posetiće Beograd i družiti se sa svojim obožavaocima.
Od 17. septembra Soe Valdes, autorka romana „Žena koja plače“, predstaviće svoj književni rad svim čitaocima ljubavnih drama iz Srbije.
U izdanju Lagune do sada je u Srbiji objavljen njen roman „Žena koja plače“ koji govori o fatalnoj ljubavi Pabla Pikasa i Dore Mar, o samoći i onima koji imaju veru u umetnost i strast koja nema granice. Tok priče o Pikasu i Dori Mar isprepleten je „dnevnikom“ iz života Soe Valdes, a taj autobiografski ton propraćen je epizodama iz njenog života pod Kastrom i u egzilu.
Njena dela nailaze na izvanredan prijem kod kritičara i čitalaca, a prevedena su na preko trideset jezika.
Soe Valdes je rođena 1959. godine u Havani. Filolog po struci, između 1983. i 1988. godine radila je pri Unesku i u Odeljenju za kulturu kubanske misije u Parizu. Godine 1988. vratila se na Kubu, gde je učestvovala u slikarskom pokretu u Havani, radila kao scenarista i bila zamenik direktora časopisa Sine kubano. Objavila je pet pesničkih zbirki i dvadeset dva romana, među kojima su „Te di la vida entera“ („Dala sam ti život ceo“), finalista Nagrade Planeta 1996; „Lobas de mar“ („Morske vučice“), Nagrada za roman „Fernando Lara“ 2003; „La eternidad del instante“ („Večnost trenutka“), Nagrada grada Torevjeha 2004; „Bailar con la vida“ („Ples sa životom“), 2006; „La cazadora de astros“ („Žena koja lovi zvezde“), 2007; „La ficción Fidel“ („Fikcija Fidel“) 2008. i „El todo cotidiano“ („Svakodnevna svekolikost“), 2010. Objavila je i četiri zbirke priča, kao i dve knjige za decu. Živi u Parizu.
Ima špansko i francusko državljanstvo, a država Francuska joj je uručila Orden viteza umetnost i književnost. Dodeljena joj je titula počasnog doktora nauka Univerziteta Valonsijen u Francuskoj i Velika zlatna medalja (Grande Médaille de Vermeil) grada Pariza za doprinos ljudskim pravima i za blistavu književnu karijeru.
Više informacija o gostovanju Soe Valdes i druženju sa čitaocima uskoro na sajtu izdavačke kuće Laguna.
Povezani artikli
Soe Valdes
Soe Valdes ( Zoé Valdés ) rođena je 1959. godine u Havani. Filolog po struci, između 1983. i 1988. godine radila je pri Unesku i u Odeljenju za kulturu kubanske misije u Parizu. Godine 1988. vratila se na Kubu, gde je učestvovala u slikarskom pokretu u Havani, radila kao scenarista i bila zamenik direktora časopisa Sine kubano .
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
