Sofi Kinsela: O sagorevanju, pisanju i spavanju

Ponekad sve što vam je potrebno u životu jeste dobra knjiga koja će vas nasmejati, raznežiti i probuditi u vama različite emocije. Danas razgovaramo upravo o jednoj takvoj knjizi, o romanu „Sagorela“ sa bestseler autorkom Sofi Kinselom.

Foto: John Swannell

Šta Vas je inspirisalo da napišete roman „Sagorela“?

Čitala sam mnogo članaka i slušala mnogo o „sagorevanju“ – što je trenutno jedan od ozbiljnih problema iscrpljenosti. U isto vreme želela sam da napišem ljubić koji se dešava na plaži, i tako su se ove dve ideje spojile. Nema boljeg mesta za oporavak od sagorevanja od plaže u Devonu!

Da li je možda neki lik iz romana zasnovan na osobama koje poznajete?

Verujem da deo mene uvek možete pronaći u mojim heroinama jer uvek pišem u prvom licu. One imaju dosta toga zajedničkog, pa i kad su potpuno različite, ako imaju različite mane i različite probleme, ipak mislim da postoji nešto što im je zajedničko i da to potiče od mene. Moj život se preliva u knjige i knjige se prelivaju u moj život, ali se trudim da ne pišem o svojim prijateljima i porodici, ukoliko uspem da se obuzdam (smeh)!

Nije retkost da kreativne osobe dožive sagorevanje. Da li ste ikada sami to doživeli i kako ste se oporavili?

Sagorevanje sam i sama iskusila u prošlosti i primećujem tu pojavu često u svom okruženju, baš sam zato želela o tome da pišem. To je ozbiljna tema jer to nije nešto od čega se lako oporavite, i nadam se da sam sve prikazala onako kako zapravo jeste, ali – pošto sam takva kakva sam – morala sam da sagledam i onu smešnu stranu cele situacije. Dakle, roman „Sagorela“ je u velikoj meri komedija – romantična komedija.

Za pisce je ključno mentalno blagostanje. Imate li savete za čitaoce kako da održe ravnotežu između kreativnosti i brige o sebi?

Kao pisac, kreativnost mi je prioritet. Ne čekam inspiraciju. Moram da imam vreme samo za sebe, pa često izađem iz kuće. Volim da odem u kafić, gde pravim beleške, koje su jako veliki deo celog procesa. Volim da sve dobro isplaniram, da dobro promislim o knjizi, upoznam svoje likove, procenim kada su spremni da progovore, kada su spremni da stupe na scenu i ispričaju svoju priču. Tek tada imam energije da sednem i zaista se posvetim pisanju.

Opišite svoju profesiju koristeći samo tri reči...

Piši, spavaj i opet Jovo nanovo!

Šta je najbolje u Vašem poslu?

Imala sam sreću što sam tokom godina upoznala mnogo svojih čitalaca, a njihov predivni entuzijazam mi uvek daje polet.

Koji je najbolji savet koji ste ikada dobili?

Učestvovala sam na književnom susretu sa još jednim piscem, koji je mnogo stariji, mudar i iskusan. Rekao mi je: „Šta god naglas izgovorili, vaš mozak će u to poverovati, čak i ukoliko znate da to nije istina. Jedan deo vašeg mozga to sluša i obrađuje“. Zato uvek govorim sebi sledeće: „Nikad nisam doživela spisateljsku blokadu, nikada se nisam našla u ćorsokaku tokom pisanja, to se meni nikada ne dešava“. Znam da će se pre ostvariti ukoliko to naglas izgovorim. Međutim, ukoliko počnem da posustajem, odem u šetnju. Mislim da šetnja pročišćava mozak. Ako postane jako loše, moj muž i ja izađemo, popijemo puno koktela i razgovaramo o tome, sve dok ne dođe inspiracija. Kokteli su veoma korisna stvarčica.

Otkrijte nam neku tajnu...

Često to od mene traže, pogotovo otkako sam napisala knjigu „Umeš li da čuvaš tajnu?“ Naravno, ne mogu vam ništa reći, jer to onda više ne bi bila tajna, zar ne?

Koja Vam je omiljena boja?

Moj tim je koristio jarkožutu boju na plakatima za promociju romana „Sagorela“ i mnogo mi se sviđa, tako da me u ovom trenutku ta boja najviše raduje.

Imate li omiljeni kutak u svom domu?

To je uvek moj krevet. To mi je slično sa glavnom junakinjom. Mnogo toga se može rešiti nakon dobrog sna. Ako već nemate priliku da pobegnete na plažu u Devonširu...

Da li ste pre za dugo izležavanje u krevetu ili ustajete sa prvim petlovima?

Duga izležavanja, sigurno (ako mogu da priuštim to sebi), naročito ako su uz mene šoljica čaja i dobra knjiga da mi pomognu u tome da dan lepo otpočne.

Šta se nalazi na Vašem noćnom ormariću?

Roman „Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin – po mom mišljenju, knjiga za sva vremena. I radna verzija knjige Tackle! autorke Džili Kuper.

Omiljeni umetnik?

Vermer, jer smatram da su nam njegovi veština i umeće podarili zaista čudesne slike mrtve prirode.

Da li prvo popijete čaj ili kafu?

Čaj, u omiljenoj šolji koja mi uvek izmami osmeh!

Da li imate ritual pred odlazak na spavanje?

Volim da vežbam, igram tenis, sviram klavir i plešem. Ukoliko sam se bavila nekom od ovih aktivnosti u toku dana, mnogo mi je lakše da se noću isključim.

Instagram ili TikTok?

Instagram!

Koja četiri gosta (bilo da su životinje, mrtve ili žive osobe) biste pozvali na ponoćnu gozbu iz snova?

Pozvala bih svoje omiljene autorke – Džejn Ostin, Džordž Eliot, Džordžet Hejer i dobru prijateljicu Džodžo Mojes.

Izvor: spabreaks.com

Prevod: Kristijan Vekonj