Smrt nije kraj - Književna kritika romana „Umoran od života i smrti“

„Umoran od života i smrti“ roman kineskog nobelovca Mo Jena na jedan eksperimentalan način uvodi čitaoca u začarani krug života i smrti kroz koji možemo posmatrati promene koja je Kina pretrpela u prethodnom veku. Sve počinje reinkarnacijom glavnog junaka Simen Naoa u razičite životinje što daje prikaz ovog vremena iz različitih perspektiva i oslikava kako promene u društvu tako i promene u jednoj tradicionalnoj kineskoj porodici, koja trpi nalete vremena. Iako su društvena dešavanja u romanu istinita, Mo Jen je majstorski uspeo ukomponovati ih sa tradicionalnim kineskim vrednostima, fantastikom i dramom te je stvorio jedno pravo umetničko delo, vredno pažnje.

Mo Jen se poigrava sa kineskom tradicijom na više nivoa. Donekle se vraća formi tradicionalnog kineskog romana, koji ima mnoštvo epizoda i likova i  može se reći  da predstavlja jednu posebnu kniževnu vrstu. Lepota forme tradicionalnog kineskog romana u nekim trenucima može biti veoma efektna ali isto tako i veoma konfuzna, i teška za čitanje. Mnogo likova, mnogo epizodnih dešavanja koja nekada nismo u mogućnosti da propratimo na način na koji to zaslužuju.

Mo Jen takođe uzima i tradicionalno budističko verovanje u reinkarnaciju kao središnji motiv svog dela. Reinkarnacija predstavlja cikličnost koja je po tradicionalnom kineskom verovanju neminovna i po kojoj sve u kineskoj kulturi i filozofiji funkcionise. Istoričari čak i za kinesku istoriju kažu da je ciklična a ne linearna kao što bi u zapadnim kulturama to rekli. Promene su nešto u šta Kinezi duboko veruju, ništa nije statično i nepromenljivo i to u Simenovoj priči mi možemo jasno videti.

Simen Nao reinkarnacijama u magarca, vola, svinju, psa, majmuna i na kraju hemofiličnog deteta oblilazi jedan krug i posmatra svoju porodicu bez mogućnosti da nešto uradi. On postaje nemi posmatrač i vremenom počinje zaboravljati svoj prvi život ali neka sećanja ga prate kroz sve reinkarnacije. Životinjski instinkti ga obuzimaju i kroz ceo roman se paralelno mogu pratiti i njegova unutrašnje i spoljašnje promene. Svaka od reinkarnacija predstavlja novi početak, iako se to našem junaku nekad nije tako činilo. Smrt nije kraj, to je Jama, gospodar podzemnog sveta pokazao Simenu više puta. Jama je Simenovu dušu na prevaru slao iz jedne životinje u drugu sve do početka novog milenijuma kada je konačno zaslužio da ponovo uzme ljudsko obličje. Jama se može posmatrati učitelj koji vodi vodi Simen Naoa na jedno neželjeno putovanje ali mu ovo putovanje otvara vidike i pruža mu šansu da i posle svoje „prve smrti“, njegov duh živi i iz prikrajka prati ljude koji su označavali prekretnicu njegovog ljudskog života.

Ovaj roman je kao i većina Mo Jenovih romana, jedna porodična saga. Porodična saga koju je napisao u rekordnom roku od četrdeset i tri dana, četkicom i mastilom na tradicionalnom kineskom papiru, što često praktikuje pri pisanju svojih dela. Druga Mo Jenova dela takođe imaju snažne i dirljive teme koje publiku ostavljaju bez daha a ovaj roman pored toga još poseduje crni humor i elemnte satire što ga čini jedinstvenim.

 Za „čoveka koji ćuti“ što u prevodu sa kineskog znači njegov pseudonim Mo Jen on je ovim svojim romanom a i čitavim svojim književnim opusom imao dosta toga imao reći, a nadamo se da će i ubuduće imati šta da nam kaže.

Autor: Marko Blažević