Slovenački istoričar i akademik Jože Pirjevec, autor devet monografija u kojima se bavi slovenačkim i jugoslovenskim prostorom, doputovao je u Beograd da bi predstavio svoju knjigu „Tito i drugovi“ u izdanju Lagune.
U današnjem razgovoru za Tanjug Pirjevec je izneo mišljenje da je obnovljeno interesovanje za doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, 34 godine nakon njegove smrti, posledica opšteg razočarenja žitelja svih bivših republika u rukovodstva koja su danas na vlasti.
U današnjem razgovoru za Tanjug Pirjevec je izneo mišljenje da je obnovljeno interesovanje za doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, 34 godine nakon njegove smrti, posledica opšteg razočarenja žitelja svih bivših republika u rukovodstva koja su danas na vlasti.
Autor studije „Tito i drugovi“, koju je pisac pogovora istoričarka Latinka Perović uporedila s najpoznatijim stranim biografijama istorijskih ličnosti u svetu, tu konstataciju je dopunio konkretnim primerom Slovenije da su oni koji su vodili proces otcepljenja od SFRJ obećavali da će zemlja za 10 godina biti „druga Švajcarska“.
„Ali, nažalost, posle 20 godina, svi su svesni da nije Švajcarska i tu je jedno veliko razočaranje u političku elitu – koliko desnu toliko i levu – koja se pokazala da nije na očekivanom nivou“, istako je Pirjevec.
„To je glavni razlog“, nastavio je slovenački istoričar, „da ljudi ’otkrivaju’ Tita jer je on kao svetski cenjeni političar, u tom smislu bio na nivou koji je svima imponovao.“
Pirjevec se ogradio da on ne pripada onima koji žale za starim režimom i dodao da „ako uporedjujem političare starog i ovog novog režima, kazao bih da su oni drugi bili bolji“.
Dvotomna biografija Josipa Broza „Tito i drugovi“, u koju je uneto puno novih podataka za koje se dosad nije znalo, a do kojih je autor došao istražujući još neobrađenu arhivsku građu, navela nas je da ga upitamo da li je uspeo da uđe u arhivsku građu Vladimira Dedijera koja još nije dostupna drugim istraživačima.
„Da, video sam ovu građu. Upoznao sam Dedijera, kada je bio još živ. U Istri je imao jednu malu kućicu. Znate on je bio u neku ruku paranoik i mislio je da su mu Srbi i Hrvati neprijatelji, pa da će se sa njegovim arhivom nešto dogoditi ako bude ostavljen Beogradu ili Zagrebu i zato ga je dao Ljubljani. Tamo ima 200 kutija i taj ogroman materijal sam pregledao, a mislim da nema više ničega što je još zatvoreno", ispričao je Pirjevec.
On nam je otkrio da je preko nekih prijatelja u Trstu (tamo se rodio i živeo sve do završetka studija) saznao da je Dedijer pred smrt dao deo svog arhiva slavnom venecijanskom psihijatru Bazalji i sada se čuva u fondaciji koja nosi njegovo ime...
„Ja sam tek nedavno dobio dozvolu od Bazaljine kćerke da vidim šta je Dedijer ostavio njenom ocu i moram kazati da sam bio unekoliko razočaran, jer mislio sam da ću otkriti ne znam šta, a novi su samo neki detalji, koji su bili ipak interesantni", poverio se Pirjevec.
Kao zanimljivu epizodu opisao je odlazak delegacije KPJ negde 1947. u Poljsku na osnivanju Informbiroa: „Došli su avionom u sovjetsku bazu i niko ih nije čekao, pa su morali da ostanu osam sati u avionu gde je bilo toplo dok nisu došli po njih i to je Dedijer protumačio kao možda prvi znak da između Tita i Staljina, nešto nije u redu.“
S obzirom da se već decenijama bavi istraživanjima istorije Balkana, pitali smo ga da li misli da ima još nekih stvari u vezi s Titom koje nisu poznate, a Pirjevec je odgovorio da je „Tito bio tako značajna ličnost u globalnim razmerama, tako dugo na vlasti, imao je kontakte sa tolikim ljudima i praktično u svim svetskim arhivama ima nekih dokumenata koji se odnose na njega“.
„Kako možemo da pregledamo sav taj ogromni materijal? Za to će biti potrebne generacije koje će istraživati, ali ipak mislim, bolje reći nadam se, da je ono najvažnije poznato i da je moja knjiga još jedan odgovor na pitanje ko je bio Tito“, podvukao je slovenački akademik.
„Imam dve teme, koje su za mene jako interesantne: partizanski rat na celom Balkanu, jer mlade generacije nisu upoznate s tim periodom na pravi način i zato nisu ponosne na ovaj epski period istorije naših naroda“, započeo je priču o svojim planovima gost Lagune.
„Imam još jedan projekat, koji mislim da je još važniji“, nastavio je Pirjevec i objasnio da je to priča o jugoslovenskom traganju za „socijalizmom sa ljudskim licem“.
„Posle konflikta sa Staljinom naši rukovodioci su otkrili da se tako dalje ne može, da treba stvariti nešto novo, i pored vraćanja na spise mladog Marksa i Engelsa, nanovo su otkrili francuske utopiste-socijaliste i neke katoličke mislioce među kojima je bio i jedan Slovenac koji je prvi govorio o samoupravi tragajići za ideologijom koja će biti različita od azijatskog staljinovog komunizma“, ispričao je Pirjevec.
„Znate kako je Kardelj zvao Staljina? Džingis Kan. I tako je počela potraga za socijalizmom koji će biti demokratičan, ali o tome se kod nas zna jako malo i to želim da istražim i objavim“, zaključio je autor knjige „Tito i drugovi“.
Na samom kraju druženja sa novinarima, Jože Pirjevec je poželeo brz oporavak našem narodu od katastrofalnih nepogoda.
„Ali, nažalost, posle 20 godina, svi su svesni da nije Švajcarska i tu je jedno veliko razočaranje u političku elitu – koliko desnu toliko i levu – koja se pokazala da nije na očekivanom nivou“, istako je Pirjevec.
„To je glavni razlog“, nastavio je slovenački istoričar, „da ljudi ’otkrivaju’ Tita jer je on kao svetski cenjeni političar, u tom smislu bio na nivou koji je svima imponovao.“
Pirjevec se ogradio da on ne pripada onima koji žale za starim režimom i dodao da „ako uporedjujem političare starog i ovog novog režima, kazao bih da su oni drugi bili bolji“.
Dvotomna biografija Josipa Broza „Tito i drugovi“, u koju je uneto puno novih podataka za koje se dosad nije znalo, a do kojih je autor došao istražujući još neobrađenu arhivsku građu, navela nas je da ga upitamo da li je uspeo da uđe u arhivsku građu Vladimira Dedijera koja još nije dostupna drugim istraživačima.
„Da, video sam ovu građu. Upoznao sam Dedijera, kada je bio još živ. U Istri je imao jednu malu kućicu. Znate on je bio u neku ruku paranoik i mislio je da su mu Srbi i Hrvati neprijatelji, pa da će se sa njegovim arhivom nešto dogoditi ako bude ostavljen Beogradu ili Zagrebu i zato ga je dao Ljubljani. Tamo ima 200 kutija i taj ogroman materijal sam pregledao, a mislim da nema više ničega što je još zatvoreno", ispričao je Pirjevec.
On nam je otkrio da je preko nekih prijatelja u Trstu (tamo se rodio i živeo sve do završetka studija) saznao da je Dedijer pred smrt dao deo svog arhiva slavnom venecijanskom psihijatru Bazalji i sada se čuva u fondaciji koja nosi njegovo ime...
„Ja sam tek nedavno dobio dozvolu od Bazaljine kćerke da vidim šta je Dedijer ostavio njenom ocu i moram kazati da sam bio unekoliko razočaran, jer mislio sam da ću otkriti ne znam šta, a novi su samo neki detalji, koji su bili ipak interesantni", poverio se Pirjevec.
Kao zanimljivu epizodu opisao je odlazak delegacije KPJ negde 1947. u Poljsku na osnivanju Informbiroa: „Došli su avionom u sovjetsku bazu i niko ih nije čekao, pa su morali da ostanu osam sati u avionu gde je bilo toplo dok nisu došli po njih i to je Dedijer protumačio kao možda prvi znak da između Tita i Staljina, nešto nije u redu.“
S obzirom da se već decenijama bavi istraživanjima istorije Balkana, pitali smo ga da li misli da ima još nekih stvari u vezi s Titom koje nisu poznate, a Pirjevec je odgovorio da je „Tito bio tako značajna ličnost u globalnim razmerama, tako dugo na vlasti, imao je kontakte sa tolikim ljudima i praktično u svim svetskim arhivama ima nekih dokumenata koji se odnose na njega“.
„Kako možemo da pregledamo sav taj ogromni materijal? Za to će biti potrebne generacije koje će istraživati, ali ipak mislim, bolje reći nadam se, da je ono najvažnije poznato i da je moja knjiga još jedan odgovor na pitanje ko je bio Tito“, podvukao je slovenački akademik.
„Imam dve teme, koje su za mene jako interesantne: partizanski rat na celom Balkanu, jer mlade generacije nisu upoznate s tim periodom na pravi način i zato nisu ponosne na ovaj epski period istorije naših naroda“, započeo je priču o svojim planovima gost Lagune.
„Imam još jedan projekat, koji mislim da je još važniji“, nastavio je Pirjevec i objasnio da je to priča o jugoslovenskom traganju za „socijalizmom sa ljudskim licem“.
„Posle konflikta sa Staljinom naši rukovodioci su otkrili da se tako dalje ne može, da treba stvariti nešto novo, i pored vraćanja na spise mladog Marksa i Engelsa, nanovo su otkrili francuske utopiste-socijaliste i neke katoličke mislioce među kojima je bio i jedan Slovenac koji je prvi govorio o samoupravi tragajići za ideologijom koja će biti različita od azijatskog staljinovog komunizma“, ispričao je Pirjevec.
„Znate kako je Kardelj zvao Staljina? Džingis Kan. I tako je počela potraga za socijalizmom koji će biti demokratičan, ali o tome se kod nas zna jako malo i to želim da istražim i objavim“, zaključio je autor knjige „Tito i drugovi“.
Na samom kraju druženja sa novinarima, Jože Pirjevec je poželeo brz oporavak našem narodu od katastrofalnih nepogoda.
1/5
