Slava - najveća Cezarova ljubav

Trilogija „Cezarove žene“ Kolin Mekalou, priča o strastima rimskog vladara.

Roman „Cezarove žene“ četvrti je od sedam delova serijala „Gospodari Rima“ australijske književnice Kolin Mekalou, autorke internacionalnog bestselera „Ptice umiru pevajući“. Sačinjen iz tri toma „Ljubavnica hladnog srca“, „Jedina ljubav“ i „Biser za Harpiju“, ovaj roman kod nas je objavila „Laguna“, u prevodu Žermen Filipović.

Dela Kolin Mekalou, u kojima oživljava izuzetno razdoblje pre nego što je moćna Rimska republika pripala Gaju Juliju Cezaru, vreme kada su osvojene rimske plemkinje bile njegove najveće pobede, „Njujork tajms“ svrstava među najprodavanije knjige.

Radnja se gotovo sve vreme odvija u starom Rimu. Autorka, kako sama navodi, posvećuje više pažnje ženama tog doba, a ne bitkama i vojničkom životu. Bile su to ćerke, supruge, preljubnice, vestalke, majke - prave rimske matrone koje su na svoj način doprinele slavi starog Rima. Neke od njih su lepe, prepredene, neke praznoglave, ali uglavnom rešene da uspeju i ostvare svoje ciljeve. Svesne svoje uloge unutar porodice, odmalena su naučene da se podvrgavaju željama i nastojanjima muškaraca za koje su vezane. Svoje lične želje stavljaju u drugi plan, prisiljene su da svoja osećanja gurnu u zapećak i uvek to čine, ma koliko da pate. Takva je i legendarna Aurelija, Cezarova majka, žena izuzetne mudrosti i lepote, snažne volje i velike snage. Takva je i mala Julija, Cezarova ćerka, koja svoja dečja osećanja i maštanja potiskuje da bi ugodila ocu kome se divi i koga obožava. Takva je i Servilija, Cezarova ljubavnica, čije lukavost i okrutnost nemaju premca, koja ne preza ni od čega i nema milosti ni prema kome.

Autorka objašnjava da je slava istinska Cezarova ljubavnica. „Jedino se njoj prinosi svaka žrtva“, objašnjava Mekalou, „jedino se zbog nje zapada u dugove, prave čudesne predstave i sklapaju najneobičniji savezi. Nju Cezar nikad neće zaboraviti, zapostaviti, niti odbaciti“.

Cezarove žene su bile legendarne i na bojnom polju i u spavaćoj sobi - kaže prevodilac Žermen Filipović. - Ljubav je bila političko oružje kojim se služio lukavo i nemilosrdno u svom ličnom ratu protiv neprijatelja na Forumu. Čovek izuzetnih sposobnosti, vojskovođa, patricij, Gaj Julije Cezar je bio istorija. Preko žena je sticao uticaj. Voljenu ćerku je kao žrtvu prineo na oltar slavoljublja. Goreo je od žudnje za bezdušnom ljubavnicom kojoj nikad nije verovao. Cezarove žene su upoznale njegovu moć i od nje strahovale. On ih je obožavao, koristio i uništavao na putu slave. Jedna od njih mu je i zapečatila sudbinu...

Autor: D. M.

Izvor: Večernje novosti