„Slatki rastanak“ Dejvida Nikolsa je prelepa oda mladalačkoj ljubavi

Kako piše na poleđini ove knjige, inspiraciju za roman „Slatki rastanak“ Dejvid Nikols dobio je nakon što je čuo pesmu sa albuma His’n’Hers grupe Pulp. Pesma se zvala „David’s Last Summer“ i pevana je u horu, na čelu sa Džarvisom Kokerom: „Ovde želiš da budeš/ Ne postoji ništa osim tebe i nje/ I vremena koje provodite zajedno“.

To je prelepa oda mladalačkoj ljubavi i tinejdžerskoj požudi, koja se nije razvila u nešto više zbog melanholije koja ju je okruživala i zbog ideje da takve ljubavi ne traju, već se završe kada leto prođe.

Posle putopisnog romana, koji je bio na listi za Buker nagradu, Nikols se vratio stilu sličnom onom koji je koristio u knjizi „Jedan dan“. „Slatki rastanak“ će vas naterati da sa s nostalgijom oživite svoje uspomene i pratite zanimljvu i sentimentalnu ljubavnu priču, punu humora. Nikolsove priče obično slamaju srca i izazivaju suze, ali ova knjiga je puna humora.

Jun je 1997, i deca iz škole „Merton Grejndž“ završila su sa polaganjem maturskog ispita. Glavni junak, Čarli Luis je najpovučeniji iz grupe koji čine Čarli, Harper, Foks i Lojd. Harper, Foks i Lojd se ponašaju kao huligani. „Merton Grejndž“ se nalazi u malom gradu u Saseksu, koji se nalazi „predaleko od Londona da bi bio predgrađe“. Čarli ne želi da prizna prijateljima da ga zanimaju poezija i umetnost, jer su momci kao on morali da budu talentovani za sport, što nije bio njegov slučaj. Ova knjiga govori u ljubavnoj priči, ali i o odrastanju i napuštanju sopstvenog doma.

Dok čeka rezultate maturskog ispita, Čarli radi u garaži, gde organizuje prevaru sa greb-greb karticama, kako bi sakupio dovoljno novca za izdržavanje depresivnog oca, ovisnika o lekovima. Čarlijevi roditelji su se nedavno razveli. Kada ne radi, Čarli vozi bicikl. Jednom prilikom nailazi na Foli imanje, sa tipičnom velikom vilom oko koje su se nalazili plastenici sa pomorandžama, bašta sa ružama, bašta sa kamenjem i nečim što je podsećalo na pećinu. Jednom se zamalo sudario sa devojčicom njegovih godina, po imenu Fren Fišer, koja ide u „Četsborn“, privatnu školu u blizini.

„Nikad u životu, ni pre ni posle, nisam bio toliko naoštrenda se zaljubim. Ako bih zakačio tu boljku, bio sam siguran,stekao bih imunitet protiv svih drugih briga i strahova. Žudeo sam za promenom, žudeo da se nešto desi, neka pustolovina, a zaljubljivanje je delovalo izvodljivije od, recimo, rešavanja slučajaubistva. Ipak, iako mi se mnogo svidela, nije me dodirnuo nekakav čarobni štapić, nije bilo značajne muzike na harfi i promene osvetljenja. Da sam tog leta imao šta da radim ili da sam bio srećniji kod kuće, možda ne bih toliko mislio na nju, ali niti sam imao šta da radim, niti sam bio srećan, pa sam se zaljubio.“

Imanje Foli je u vlasništvu starijeg bračnog para, Bernarda i Poli, koji svake godine zovu svog nećaka Ajvora i njegovu partnerku Alinu, i organizuju Šekspirovu predstavu u kojoj glume lokalni učenici. Dok prati Fren do kuće, Čarli primećuje da među glumcima, pored učenika iz privatne škole, ima i đaka iz „Merton Grejndža“. Pripremaju izvođenje „Romea i Julije“ i nedostaje im neko ko će glumiti lik Benvolija. Pošto Fren glumi Juliju, Čarli odlučuje da se priključi trupi, i tako se zaljubljuje u Fren, ali i u Šekspira.

Prethodni Nikolsov roman „Jedan dan“ naišao je na topao prijem kod čitalaca zbog autorove vešte igre s vremenima radnje. I u ovoj knjizi trijumfuje to njegovo umeće, pa se čitalac sve vreme pita šta će se još dogoditi u budućnosti, ali i šta se dogodilo tačno u prošlosti, jer se Nikols poigrava s vremenom zbivanja. Ukratko, ovaj roman potvrđuje da njemu polazi za rukom ono što retko kome uspeva – da napiše popularan roman o ozbiljnim temama, koji će se čitati godinama.

Autor: Aleks Preston

Izvor: theguardian.com

Prevod: Lidija Janjić