U petak 24.11.2017, u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu, veliki broj čitalaca okupio se na predstavljanju romana „Napuljski diplomata“ Marija Liguorija. Moderatorka književne večeri, bibliotekarka Vesna Živković, prevashodno se osvrtala na istorijske teme u romanu.
Povodom napolitanstva, pojma toliko bitnog u predstavljenoj knjizi, Liguori je izjavio da se taj termin pojavio nakon pada Napuljske republike iz 1799. kao puka izmišljena tradicija, u presudnom istorijskom trenutku, u kome je Napulj izgubio svaku nadu da će se razvijati kao moderna evropska sredina. Time je nastala predstava o sebi, o lepom nebu, suncu i moru, hrani i muzici iz napuljskog kraja. „O tome govori Rafaele la Kaprija, jedan od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca“, izjavio je Lagunin pisac.
Kada je u pitanju teorija o dva Napulja, Liguori je spomenuo čuveni rad Domenika Ree u kom se, s pravom, tvrdi da praktično postoje dva Napulja, jedan lep i sunčan, protegnut uz more, a drugi mračan, klaustrofobičan i tragičan, koji čini stari centar te mediteranske varoši. „Proveo sam studentske dane u utrobama Napulja, gde je teško probrati žene od muškaraca i pitome životinje od divljih“, dodao je pisac.
Povodom svog dolaska u Novi Sad, pisac je ispričao sledeću anegdotu: „Pre petnaest godina dobio sam na poklon kompakt-disk Đorđa Balaševića na kome kantautor peva: ’Korzo je imao svoj red, neki svoj uhodani sled, uvek se dobro znalo ko probija led’. Kad sam saznao šta znači reč korzo, počeo sam da maštam da ću jednoga dana videti tu ulicu. Danas, petnaest godina kasnije, na tom istom korzou nalazi se Lagunina knjižara sa plakatom u izlogu: izvesni Mario Liguori, Italijan koji piše na srpskom, govoriće o svom romanu u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu. To je velika životna lekcija za mene, ali i primer za moje studente, koji imaju pravo da sanjaju“, zaključio je pisac.
