Šetnja kroz istoriju: Vanja Bulić o novom romanu „Dušanova kletva“

Vanja Bulić je nedavno objavio „Dušanovu kletvu“, šesti roman iz serijala koji prati avanture novinara Novaka Ivanovića.

Novak je omaž jednom novinarstvu koga više nema, kada su novinari bili pomalo i detektivi i kada im sagovornik nije bio internet, a glavni izvor informacija bivši policajci ili razočarani policajci koji ne mogu da se ostvare na poslu. Zato svakodnevno imamo nove verzije nekog zločina, a što je više verzija, sve smo dalje od istine.

Šta je tema trilera „Dušanova kletva“?

Glavna tema je trgovina belim robljem i nasilje nad ženama. Kada je prošle godine ubijen Dilaver Bojku, balkanski bos trgovine ženama, otkriveno je da je u njegovom rodnom selu u Makedoniji dnevno boravilo između dvesta i dvesta pedeset žena, koje su zatim raznim kanalima prebacivane na Kosovo, u Italiju i na Bliski istok. Završavale su u bordelima i noćnim klubovima, a među njima su najbrojnije Srpkinje, Bugarke, Rumunke. Roman počinje tako što je ispred Palate pravde, naslonjena na spomenik caru Dušanu, nađena crna kesa za đubre i u njoj odsečena ruka. Broj odsečenih ruku se povećava. Ko odseca ruke i zašto? Kakvu poruku šalje ovaj bezumni čin? U Beogradu se osniva udruženje „Dušanovi sledbenici“, koje čine roditelji, rođaci ili prijatelji silovanih žena ili dece koja su pretrpela teror pedofila...

Podnaslov vaše knjige je veoma zanimljiv „Zlo ima hiljadu lica, ali samo jedan cilj“. Koji?

Da unizi čoveka. A ova knjiga je moj doprinos borbi protiv zla.

Šta poručujete ovim romanom?

Dovoljno je čitati dnevne novine, pa shvatiti u kakav smo glib upali. Poruka je da zakon mora da se poštuje, kao što je u Dušanovo vreme poštovan njegov zakon. To je i poruka koju šalje bezumni čin odsecanje ruke čoveka koji je tri puta bio u zatvoru zbog silovanja, pa čim izađe - ponovi zločin. Jedan od članova Dušanovog zakonika glasi: „Ako vlastelin uzme svoju dragu, bez njenog pristanka, da mu se obe ruke odseku i nos sareže“. Taj zakon je, između ostalog, štitio ženu i u bračnoj postelji.

Da li ovom knjigom, na neki način, tragate za onim vremenom kojeg više nema?

U mojim knjigama glavni junak rešivši neku tajnu iz prošlosti uspeva da reši neku „aktuelnu tajnu“. To je dobra prilika za literarnu šetnju kroz našu istoriju. Posle romana „Simeonov pečat“, javio mi se čovek koji je petnaest puta bio na Svetoj gori i rekao da je tek čitajući moju knjigu saznao šta sve poseduje manastir Hilandar.

Autor: Dafina Dostanić

Izvor: blic.rs