Šest stvari koje možda niste znali o Agati Kristi

O kuriozitetima iz života slavne Agate Kristi smo pisali i ranije. Pa ipak, čini nam se da se ova tema ne može niakda izlizati, da je uvek zgodno podsetiti se nekih zanimljivih detalja iz njenog života i stvaralaštva…

Nešto je manje popularna od Boga.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, popularnost Agate Kriti prevazilaze samo Biblija i Bard. Ona je bez sumnje pisac čija su dela najprodavanija na svetu. U izveštaju UNESCO-a iz 1959. navodi se da su njene knjige prevedene na 103 jezika i da je do tog datuma prodala preko dve milijarde primeraka – više od celokupne populacije Kine i Amerike zajedno.

 Izmislila je Kindl…

Zar to ne bi bilo sjajno? Nažalost, možemo samo da kažemo da je ona jedan od najboljih razloga da ga nabavite Kindl. Napisala je 72 romana i veliki broj kolekcija kratkih priča, kao i knjiga poezije, memoara, dečjih priča i komada. Harper Kolins je 2009. objavio sve njene Mis Marpl priče u jednom tomu koji je imao 4032 strane, bio težak preko osam kilograma i koštao je 1000 funti. Ginisova knjiga rekorda navodi da je to najdeblja knjiga na svetu.

Smrt Herkula Poaroa je tajjila više od 30 godina.

Kristi je napisala „Zavesu: Poaroov pooslednji slučaj“ početkom 1940ih (tačan datum nije poznat) i pohranila ju je u trezor uz veliko osiguranje  u slučaju da ga unište nacističke bombe. Iako je nameravala da knjigu objave posle njene smrti, popustila je pod pritiskom 1975. kada je bilo jasno da je previše stara da bi napisala novu knjigu za Božić. U romanu, Poaro koji je u invalidskim kolicima se ponaša potpuno u neskladu sa svojom ličnošću. Sve drugo bi pokvarilo roman i iznenađenja. „Njujork tajms“ je na svojoj naslovnoj strani objavio njegovu čitulju. Poaro je jedini izmišljeni lik koji je imao tu čast.

Bila je i uspešan pisac ljubavnih romana.

Kako bi ućutkala one koji su tvrdili da piše samo „izvikane ukrštenice“, Kristi je napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Jedan od njih, „Unfinished Portrait“ (1934) je duboko lična priča o spisateljici koja pokušava da se ubije posle raspada braka. Mnogi tu knjigu smatraju pričom o raspadu njenog braka i potonjem nestanku. Pisala je i dečje priče, poeziju i memoare sa arheoloških iskopavanja u Iraku.

Poaro je najčuveniji belgijski izvozni proizvod.

Uz Tintina, Renea Magrita i Odri Hepbern, naravno.

„Ubistvo Rožera Akrojda“ (1926) je najbolji krimi roman ikada napisan.

U pitanju je roman o kakvom filmski režiser M. Najt Šajamalan može samo da sanja. Vešto sastavljena misterija sa nizom osumnjičenih koji teraju Poaroa da do krajnjih granica napregne svoje „male sive ćelije“. A rešenje, pa, samo jednom u životu možete da se izvučete sa ovim trikom što je Kristijevoj i pošlo za rukom.

Izvor: www.biography.com