To što se u roku od jednog dana desilo ubistvo jednog ministra i ubistvo jednog vladike možda ne bi bilo toliko kontroverzno da i sami njihovi životi nisu bili prilično kontroverzni, a još jaču tajanstvenu notu celom slučaju daje oružje kojim je zločin izvršen, najpre nad državnim funkcionerom, potom i nad crkvenim velikodostojnikom.

I kao domino efekat, počinju jedan za drugim da isplivavaju šokantni podaci iz obeju biografija koje su se tragično završile i za koje se čini da su toj tragediji i same doprinele, a možda je i zaslužile.

Tako bi se u najkraćim crtama mogao opisati roman „Savin osvetnik“ Vanje Bulića, ali time nije rečeno mnogo, jer ovo nije samo detektivska priča u kojoj se na kraju obavezno pronađe ubica, nego je i priča o moralu, skromnosti, gramzivosti, dvostrukim ličnostima, razorenim porodicama, zaboravljenim simbolima, o patriotama koji za svoj patriotizam traže materijalnu nadoknadu, o vernicima koji misle da su se deljenjem ikonica već iskupili, pa i o ljubavnom trouglu u kome je jedan ugao redovno tup.

Nezamisliv bez upečatljivih likova iz prethodnih Bulićevih trilera, „Savin osvetnik“ nas vraća u redakciju novinara Novaka Ivanovića, sjajnog poznavaoca srpske istorije, i njegove koleginice Muške, redakcijske maskote kojoj je teško odrediti i političko i modno opredeljenje, a tu je i nazaobilazni inspektor Perić, po ko zna koji put iznerviran Novakovim brzim dolaskom na mesto zločina.

Već dovoljno upleteni u priču koja sa svakim novim otrkićem kao da je sve zamršenija, Novak i Muška će se još jedanput pokazati kao sjajan tandem u raskrinkavanju dobro čuvanih tajni, i državnih i ličnih, naravno uz povremene asistencije Novakove supruge Suzane, koja je sada u osetljivom stanju i koja pomalo rizikuje zdravlje samim tim što se uopšte zainteresovala za slučaj koji je podjednako uznemirio i inspektore i novinare.

Nastupajući kao osvetnik u ime Svetoga Save, i to nekako baš u vreme Rastkovog puta (za šta će čitaoci morati da imaju strpljenja dok ne otkriju pravi značaj toga), misteriozni ubica ne šalje poruku samo onima koje je lišio života, nego i celoj javnosti, koja će ionako saznati sve detalje u vezi sa dva bizarna slučaja, jer koliko god se policija trudila da to zataška i koliko god da su novine postale mašina za dezinformisanje, ipak istina kad-tad dopre do svog cilja.

Vodeći nas kroz odaje različitih institucija i kroz ambijent različitih podneblja, od Centralnog zatvora do Muzeja Srpske pravoslavne crkve i od kičastog dvorca na Avali do skromne škole u bosanskim planinama, Bulić nas upoznaje i sa istorijatom znamenitosti pored kojih glavni junaci prolaze i koje pohode, preplićući tako povest sa detektivskom akcijom, ali i suprotstavljajući ih, jer dok je jednim likovima bitnije da putem simbolike i legendi razumeju pozadinu ritualnih ubistava, drugima je to potpuno gubljenje vremena u trenucima kad se ubistvo već desilo i kad su na tragu senzacionalne ljubavne priče.

Ipak, ispostaviće se da je za razrešenje misterije potrebno i jedno i drugo, i poznavanje istorije i detektivski instinkt, i razrešenje simbola i kopanje po tuđim ljubavnim tajnama.

Najzad, tu je i piščev instinkt da savršeno uhvati detalje koji su maltene svakodnevno pred nama ali ih često ne primetimo, poput činjenice da živimo u vremenu kad se za vidljivost bore oni koji više ne mogu da žive od utehe kako će im narod pozlatiti muke i gubitke, a što su im govorili i još uvek im govore oni kojima se život u međuvremenu zaista pozlatio.

A na kakvom je to putu bio izvesni Rastko dok je Savin osvetnik delao, to ostavljamo čitaocu da sâm otkrije, a sigurno mu neće biti teško da bude strpljiv do samog kraja – kad je već Novak Ivanović mogao da bude strpljiv.

Autor: Dušan Milijić