Sara Pener o romanu „Prokletstvo Amalfija“: Spremni za avanturu, potonule brodove i zabranjenu ljubav?
Autorka istorijske fikcije sa Floride Sara Pener, čiji su romani „Mala prodavnica otrova“ i „Londonsko spiritističko društvo“ dospeli na listu bestselera Njujork tajmsa, objavila je novu knjigu „Prokletstvo Amalfija“. Ovaj roman će kod čitaoca probuditi jaku želju za mirisom svežeg morskog vazduha i Aperolom, uživajući u potrazi za blagom sa dozom drevnog veštičarenja.
Foto: Laura Foote
Da li Vas inspirišu određeni istorijski događaji, budući da pišete istorijsku fikciju?
Ne toliko događaji koliko putovanja! Neverovatno je koliko me inspirišu mesta koja posećujem. Kada je reč o romanu „Prokletstvo Amalfija“, moj suprug i ja smo posetili obalu Amalfi 2022. godine i to putovanje je poslužilo kao inspiracija. Naredne godine sam tamo ponovo otputovala, ali ovoga puta zbog istraživanja za knjigu. Positano je praznik za čula: tu su hrana, vino i predivni pejzaži. Beležila sam sve u telefonu – vrapce koji se gnezde ispod krovova, kamene zidove prekrivene jarkom ružičastom bugenvilijom, miris maslinovog ulja u vazduhu. Mnogi čitaoci su rekli da ih je knjiga doslovno prenela u srce Amalfija.
Sve Vaše knjige imaju snažne, istrajne ženske likove. Kako ste ih uklopili u likove streghe del mare – morskih veštica u ovom romanu?
Žene su oduvek imale ključne uloge u zajednicama i porodicama, i često bile suočene s teškim izborima punim rizika i posledica. Volim da pišem o ženama koje su vrhunske u onome što rade. U ovom romanu upoznajemo Mari, vođu veštičjeg kruga, kao i Hejven, pionirku u oblasti nautičke arheologije. Obe se nalaze u gotovo nemogućim situacijama i moraju da se oslone na svoju snagu i snalažljivost kako bi pronašle izlaz.
Hejven je ronilac, kao i Vi, koja živite na Floridi. Da li ste istraživali brodolome i da li je to uticalo na roman? Koja je Vaša omiljena ronilačka lokacija?
Moj suprug i ja ronimo već više od deset godina. Ronili smo širom sveta, uključujući i mnoga mesta sa olupinama brodova. Jedan od najlepših aspekata pisanja ovog romana bio je prenošenje čulnih doživljaja podvodnog sveta, zasnovanih na mom iskustvu. Najviše volim ronjenje u Florida Kizu, kod Islamorade. Voda je toliko plitka da vam ne treba ronilačko odelo, a jedna boca vazduha može trajati i više od dva sata.
Potraga za blagom je važna tema u romanu – i doslovno i simbolično. Da li i Vi tragate za „blagom“?
Ne baš na plaži, ali sam tokom istraživanja za svoj prvi roman išla u potragu za predmetima u blatu Temze – takozvani mudlarking na reci Temzi!
Vaš prvi roman upravo se bavi tim iskustvom. Da li vidite sličnosti između toga i ronjenja za blagom u novoj knjizi?
Zanimljivo pitanje. Nisam ranije razmišljala o tome! Ali sviđa mi se ideja da nas sudbina dovede do nečega (ili nekoga) što može promeniti tok našeg života.
U Vašim knjigama često se pojavljuju teme nasleđa i gubitka voljenih osoba. Da li je i one inspirisane ličnim iskustvom?
Bila sam veoma bliska sa ocem, koji je preminuo pre desetak godina. Tema tuge i nastavka nečijeg nasleđa svakako je uticala na moje romane. U „Prokletstvu Amalfija“ Hejven mora da nastavi putem koji se razlikuje od onoga koji je njen otac želeo. Iako znam da bi neke moje životne odluke možda zabrinule mog oca, kao odrasle žene moramo same donositi odluke.
Poznati ste po paralelnim pričama u različitim periodima. Kako ih spajate?
Mnogo rada po principu „seci-nalepi“! I jedna tabela u kojoj pratim kada i gde se otkrivaju ključne informacije.
I za kraj – pita od limete ili kolač sa jagodama?
I jedno i drugo! Ali ako baš moram da biram, onda je to domaći kolač sa svežim letnjim jagodama i ručno umućenim šlagom koji je teško nadmašiti.
Autor: Abi Ričardson
Izvor: thegabber.com
Prevod: Tamara Stanojčić
