Sara Dunant: Bordžije su na neki način bile prve zvezde u istoriji
Tokom XVI veka u Italiji su živele neke od najuticajnijih i najživopisnijih istorijskih ličnosti. Mnogi – poput Leonarda da Vinčija koji je balansirao između umetnosti i nauka, Galilea Galileja koji je svoj teleskop okrenuo ka nebu, i Nikola Makijavelija koji je proračunao nemilosrdnu politiku tog vremena – do dana današnjeg upamćeni su po svojim najvećim doprinosima.
Autorka Sara Dunant već decenijama kopa po italijanskoj renesensi i rekonstruišući vreme umetničkih inovacija, političke korupcije i rata stvara očaravajuće i istorijski izuzetno precizne romane.
„Kada neko govori o snazi engleske renesanse, Šekspiru i svemu tome, pomislim: ’Bože moj, Italija je sve to imala sto godina ranije’“, rekla je autorka u jednom u intervjuu. „Bila je to kolevka mnogih od najuzvišenijih stvari zapadne civilizacije i ukoliko zaista želite da razumete savremeni svet, morate otići tamo.“
U svom romanu „Krv i lepota“, Dunantova udiše novi život u priču o briljantnoj, moćnoj i ozloglašenoj porodici Bordžija. U ovom intervjuu autorka je govorila o procesu istraživanja i rekonstrukcije istorije duge nekoliko vekova i nekim istinama i mitovima koji okružuju zloglasnu porodicu, a mi vam prenosimo određene delove.
O poreklu porodice Bordžija
„Jednostavno ih spajamo sa mnogim drugim italijanskim porodicama. Ali velika tajna o njima je da ne potiču iz Italije. Zapravo su doseljenici. A Italija, posebno Rim, prepun je veoma moćnih porodica, nešto poput rane verzije ’Kuma’, koje nisu zainteresovane za to da sa nekim dele moć.
Zato kada pogledate tekstove o Bordžijama pisane tokom petsto godina nakon što su prestale da postoje, primetićete tendenciju da se porodica okleveta jer su bili uljezi. Naravno, neke od tih užasnih stvari su istinite, ali tokom istraživanja i pisanja ove knjige sam otkrila da je postojalo mnogo više nijansi i suptilnosti, kao i značajnih stvari o Bordžijama nego što je to prikazano u starim verzijama priče o njima.“
O tome kako je porodica došla do moći
„Jedan važan trenutak se tada odigrao u italijanskoj istoriji. Francuzi su napali Italiju tokom devedesetih godina XV veka i Francuska je imala laku artiljeriju što je promenilo način ratovanja.
Imali su topove koji se brzo kreću. To je u potpunosti promenilo igru. I kada je Čezare Bordžija, najstariji sin pape Rodriga, pokušao da se uglavi na lestvici dinastičke moći u srednjoj Italiji, zbog čega je kod Makijavelija zauvek ostao upamćen kao ’vladalac’, njegov adut u tom trenutku su bili ti topovi francuske vojske. A to ga je značajno izdvojilo kao komandira i kao moćnika.“
O Lukreciji Bordžiji kao „prvoj slobodnoj ženi“ tog vremena
„To je toliko neistinito... Ona je zaista veoma zanimljiv lik, ali svi ti tračevi o ubistvima i ljubavnicima potiču od ljudi koji su bili neprijatelji Bordžija i klevetali su je.
Ona jeste bila emancipovana, ali na drugačiji način jer je bila veoma inteligentna i uspevala da napravi mesto za sebe u svetu koji je bio prepun muškaraca...
Reč je o njihovoj reputaciji, ali ono što je zanimljivo u savremenoj istoriji je da se istoričari nisu preterano udubljivali u taj period. I znate šta? Bordžije su na neki način bile prve zvezde u istoriji, zaista, a svi znamo kako je to kad se trač zakotrlja… Jednom kad ispliva, čak i ako je neistinit, teško je zaustaviti lavinu. Mislim da se upravo to dogodilo i Bordžijama.“
Izvor: npr.org
Prevod: Dragan Matković
