Sajt za knjigu „Čovek koji je ubio Teslu“
Početkom avgusta iz štampe će izaći novi roman Gorana Skrobonje „Čovek koji je ubio Teslu“, u izdanju „Lagune“. Tim povodom, ova fantastična vizija prošlosti, koja se odigrava na našim prostorima, dostupna je odskora i na posebnom veb-sajtu – www.covekkojijeubioteslu.rs, gde se čitaoci mogu bliže upoznati sa Skrobonjinim romanom o Nikoli Tesli. „Čovek koji je ubio Teslu“ zapravo i nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.
Sajt sadrži odlomke iz romana, belešku o autoru, test za čitaoce koji pruža mogućnost čitanja do četiri Skrobonjine priče, intervju sa piscem i još neke zanimljivosti.
O romanu „Čovek koji je ubio Teslu“
Srbija je na početku veka jedna od najvećih sila sveta. „Laboratorije Tesla“ rade punom parom u blizini Careve ćuprije, Beograd je užurban, ulicama zuje Teslini elektromobili, sprema se kraljevsko venčanje, gradom šetaju ugledni predstavnici diplomatskog kora i svetskog džet-seta, ali i špijuni i atentatori… Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti ka najvećim tajnama univerzuma i da će pištolj legendarne Eni Okli, koji je dobio na poklon od Bufala Bila, na kraju uperiti u samog Teslu.
Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ nije sam u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je ispočetka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
Sajt sadrži odlomke iz romana, belešku o autoru, test za čitaoce koji pruža mogućnost čitanja do četiri Skrobonjine priče, intervju sa piscem i još neke zanimljivosti.
O romanu „Čovek koji je ubio Teslu“
Srbija je na početku veka jedna od najvećih sila sveta. „Laboratorije Tesla“ rade punom parom u blizini Careve ćuprije, Beograd je užurban, ulicama zuje Teslini elektromobili, sprema se kraljevsko venčanje, gradom šetaju ugledni predstavnici diplomatskog kora i svetskog džet-seta, ali i špijuni i atentatori… Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti ka najvećim tajnama univerzuma i da će pištolj legendarne Eni Okli, koji je dobio na poklon od Bufala Bila, na kraju uperiti u samog Teslu.
Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ nije sam u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je ispočetka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
