Roman „Engleski pacijent“ nagrađen Zlatnom Bukerovom nagradom
Roman kanadskog pisca Majkla Ondačija „Engleski pacijent“ krunisan je Zlatnom Bukerovom nagradom kao najbolje delo u poslednjih pet decenija. Dobitnik nagrade je zvanično objavljen 8. jula, na zatvaranju 50. Festivala Men Buker u Londonu.
Pobednika je proglasila publika. Prethodne pobednike, njih 51, birao je posebno sastavljeni žiri od pet članova koji su pročitali romane iz čitave istorije Bukerovih pobednika, i izabrali najbolji za svaku deceniju, a onda su ti odabrani bili predloženi na veb-sajtu Men Buker kako bi publika tokom nekoliko meseci mogla da glasa za najbolji.
Sudije su bile: Robert Makram, koji je za najbolju knjigu iz sedamdesetih godina izabrao„U slobodnoj državi“ V. S. Najpola; Lemn Sisej, koji je za najbolju knjigu iz osamdesetih godina izabrao „Mesečev tigar“ Penelopi Lajvli; Kamila Šamsi, čiji je favorit za devedesete bio „Engleski pacijent“; Sajmon Majo, koji je izabrao roman Hilari Mantel „Vučje leglo“ za dvehiljadite; i Holi Makniš, koja je za poslednju dekadu izabrala roman Džordža Saundersa „Linkoln u Bardu“.
Tokom prenosa jučerašnje ceremonije, Kamila Šamsi je obrazložila zašto je izabrala „Engleskog pacijenta“ za pobednika devedesetih, nakon čega je pročitan odlomak iz dela, a onda je autoru dodeljen zlatni trofej:
„’Engleski pacijent’ je jedan od onih retkih romana koji se uvuku pod kožu i zahtevaju da mu se povremeno vraćate i ponovo ga iščitavate, nagrađujući vas svaki put novim iznenađenjem i užitkom. U njemu se maestralno prožimaju epsko i intimno – čas gledate u nepregledno prostranstvo pustinje, čas u medicinsku sestru koja polaže šljivu u usta svog pacijenta. Ti trenuci se prelamaju u mislima, dok čitamo te redove, i kreću se između velikih tema – rata, lojalnosti, ljubavi – pretačući se u opise odnosa između junaka. Roman je složene strukture, prelepo napisan, s humanošću koja pleni na svakoj stranici. Ondačijeva mašta ne poznaje granice, i nosi nas od Kaira do Italije, u Indiju, Englesku i Kanadu – preko pustinja, u vile i duboko u zemlju razrovanu bombama. Prateći ga na tom putu, zaljubljujemo se u njegove junake, živimo njihove radosti i tugujemo njihove boli. Retki su romani koji mogu da se pohvale time da su oplemenjujući. Ovaj je upravo takav.“
U ovom lirskom romanu Majkla Ondačija putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz celu priču provejavaju sećanja tog bezimenog čoveka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev – a tajne koje će se razotkriti zauvek će promeniti sve likove.
Ukoliko želite da više saznate o festivalu i spisku romana koji su ovenčani Bukerovom nagradom od 1969. do danas, to možete učiniti ovde.
Sudije su bile: Robert Makram, koji je za najbolju knjigu iz sedamdesetih godina izabrao„U slobodnoj državi“ V. S. Najpola; Lemn Sisej, koji je za najbolju knjigu iz osamdesetih godina izabrao „Mesečev tigar“ Penelopi Lajvli; Kamila Šamsi, čiji je favorit za devedesete bio „Engleski pacijent“; Sajmon Majo, koji je izabrao roman Hilari Mantel „Vučje leglo“ za dvehiljadite; i Holi Makniš, koja je za poslednju dekadu izabrala roman Džordža Saundersa „Linkoln u Bardu“.
Tokom prenosa jučerašnje ceremonije, Kamila Šamsi je obrazložila zašto je izabrala „Engleskog pacijenta“ za pobednika devedesetih, nakon čega je pročitan odlomak iz dela, a onda je autoru dodeljen zlatni trofej:
„’Engleski pacijent’ je jedan od onih retkih romana koji se uvuku pod kožu i zahtevaju da mu se povremeno vraćate i ponovo ga iščitavate, nagrađujući vas svaki put novim iznenađenjem i užitkom. U njemu se maestralno prožimaju epsko i intimno – čas gledate u nepregledno prostranstvo pustinje, čas u medicinsku sestru koja polaže šljivu u usta svog pacijenta. Ti trenuci se prelamaju u mislima, dok čitamo te redove, i kreću se između velikih tema – rata, lojalnosti, ljubavi – pretačući se u opise odnosa između junaka. Roman je složene strukture, prelepo napisan, s humanošću koja pleni na svakoj stranici. Ondačijeva mašta ne poznaje granice, i nosi nas od Kaira do Italije, u Indiju, Englesku i Kanadu – preko pustinja, u vile i duboko u zemlju razrovanu bombama. Prateći ga na tom putu, zaljubljujemo se u njegove junake, živimo njihove radosti i tugujemo njihove boli. Retki su romani koji mogu da se pohvale time da su oplemenjujući. Ovaj je upravo takav.“
U ovom lirskom romanu Majkla Ondačija putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz celu priču provejavaju sećanja tog bezimenog čoveka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev – a tajne koje će se razotkriti zauvek će promeniti sve likove.
Ukoliko želite da više saznate o festivalu i spisku romana koji su ovenčani Bukerovom nagradom od 1969. do danas, to možete učiniti ovde.
