U prisustvu brojne publike i predstavnika medija 15. marta je u Kući Đure Jakšića u Beogradu predstavljen roman „Dukat i divlji pelin“ Lagunine autorke Dušice Milanović Marike. Prema ovom delu rađen je i scenario za drugi deo filma „Zona Zamfirova“. O knjizi su govorili književni kritičar Mićo Cvijetić i pisac Bratislav R. Milanović. Za muzički deo programa bile su zadužene sopranistkinja Marija Vasić i pijanistkinja Anastasija Vasić.
U romanu „Dukat i divlji pelin“ saznajemo šta se dogodilo sa Zonom Zamfirovom. Ovo je epilog jedne od najlepših ljubavnih priča u srpskoj književnosti.
Stevan Sremac je svoj čuveni roman okončao svadbom lepe i ponosite Zone Zamfirove i Maneta kujundžije. Dušica Milanović Marika prihvatila se izazova da napiše nastavak ove nezaboravne ljubavne priče. „Dukat i divlji pelin“ odvija se u ambijentu starog Niša, u lavirintu uskih ulica, kamenih ograda i orijentalnih lukova, gde opet srećemo poznate likove. Iz novih doživljaja glavnih junaka i neočekivanih situacija izvire tipičan južnjački humor zaodenut jezičkim koloritom i prožet sentimentalnošću.
Posle velike svadbe o kojoj je čaršija dugo brujala, Zona i Mane počinju da žive u kući koju im je darovao Zamfir. Vreme prolazi, a nad srećnim mladim brakom se nadvijaju senke jer Zona „niti šta ljulja, nit pod srcem nosi“. Po niškoj čaršiji sve više se priča o problemima mladog para, ali i o Manetovom „pravom licu“: terevenkama, meraku i kafanama. Lepa Zona naći će se pred dilemom: da li je voleti nekog dovoljno da bi se živelo zajedno?
Dušica Milanović Marika je na promociji istakla da je nastavila tamo gde je Sremac stao. Kao jedan od glavnih motiva romana ona je navela ljubomoru, zbog koje se odigravaju mnogobrojni događaji, ali prema njenim rečima, ljubav uvek pobeđuje, pa i u ovoj priči.
Nakon promocije usledilo je potpisivanje knjiga i druženje sa čitaocima.
Dušica Milanović Marika je pod pseudonimom Stevana Sremac objavila roman „Zona Zamfirova – Šta je bilo posle“ (2005), zbirku pripovedaka „Kap ženske krvi“ (2006), zbirku gradskih priča „Reč za oproštaj“ (2007). Posle toga objavljuje pod svojim pravim imenom. Član je Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja.
Roman „Dukat i divlji pelin“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Dušica Milanović Marika
Dušica Milanović Marika rođena je u Sokobanji. Školovala se u Pirotu, Prizrenu i Beogradu, gde je završila Grupu za srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu.
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
