Ričard i Džudi recenziraju: „Zaslužena ubistva“ – Piter Svonson

Izdavačka kuća Vi Ejč Smit ima svoj Književni klub koji vode Ričard i Džudi. Oni redovno prikazuju izdanja svoje kuće, i ovaj „dvougao“ posmatranja je uvek zanimljiv za one koji razmišljaju šta bi novo mogli da pročitaju.

Priča Pitera Svonsona od samog početka kreće u jakom ritmu i samo ubrzava. Dva stranca se sreću u baru na aerodormu Hitrou, ispijajući koktele započinju sve intimniji razgovor i smišljaju ubistvo. Da li je sve fantazija ili smešno razmetanje? Ili je od trenutka kada su se Ted i Lili sreli nekome suđeno da umre? Možda ne samo jednoj osobi?

Ričardov prikaz

Da li ste nekada čuli izveštaje o nekom ubistvu i pomislili bez trunke savesti: „Pa, zaslužili su.“ Možda zlostavljana žena koja konačno puca i ubija nasilnika u snu. Ili otac slomljen tugom zbog ubijenog sina, sređuje da se u zatvoru „pobrinu“ za osuđenog ubicu. (Oba scenarija su se, slučajno, odigrala u stvarnom životu.)

Pisac Piter Svonson se snažno obračunava sa našom duboko usađenom, instiktivnom ambivalentnošću o takozvanim „zasluženim“ ubistvima. „Zaslužena ubistva“ je vrlo prikladan naslov koji se poigrava sa utiskom da su neki ljudi stvarno „zaslužili da budu ubijeni.“

Kako neko zasluži ubistvo? Svonson uživa da nas testira po tom pitanju. Možda pohotni i požudni pedofil koji se nameračio na maloletnu ćerku boemski nastrojenog prijatelja, kod koga je tokom leta? Ili preljubnica? Žena koja otvoreno i hladnokrvno vara muža koga je nekad obožavala, i koji kipti od besa, ludeći od ljubomore. Što ga više laže, on sve više fantazira o njenoj smrti – i smrti njenog ljubavnika, čoveka koji mu se smeje u lice pre nego što vodi ljubav sa njegovom ženom, kada pomisli da je on okrenuo leđa. Da li i on zaslužuje ubistvo?

Svonsonovi protagonisti u ovom odličnom romanu sigurno misle tako.

Džudin prikaz

Priča počinje u baru na aerodromu Hitrou. Let za Boston bogatog Teda Seversona je odložen i on započinje razgovor sa prelepom mladom ženom koja putuje istim avionom. Njeno ime je Lili Kinter. Pod dejstvom koktela i čudnom vanvremenskom i vanprostornom atmosferom aerodromskih barova, Ted počinje da se otvara ka Lili. Kaže joj da je otkrio da ga njegova žena, Melinda, vara. To zna zato što ju je špijunirao i video kako ima seks sa Bredom, čovekom koji treba da im sredi kuću.

„I šta ćete da uradite u vezi s tim?“, pita ga Lili.

„Najradije bih je ubio.“ Nasmešio sam se usnama utr­nulim od džina i pokušao da joj malčice namignem, kako bih joj pružio priliku da mi ne poveruje, ali izraz lica joj je i dalje bio smrtno ozbiljan. Izvila je svetloriđe obrve.

„Mislim da bi trebalo“, odgovorila je, a ja sam čekao neka­kav nagoveštaj da se šali, ali ništa nije usledilo.

Zaplet se usložnjava na letu ka Bostonu, dok Ted i Lili počinju da komponuju svoj ples smrti. On je na početku neodlučan, ona je mirna, samouverena i totalno na njegovoj strani. Dogovore se da budu u kontaktu; pošto je on bostonski preduzetnik a ona arhivar na obližnjem koledžu Vinslou, to neće biti teško. I krenuli smo – a nismo stigli ni do 50. strane!

Svonson nam daje flešbekove Liline prošlosti i bez odavanja bilo čega, postepeno saznajemo da je ona u potpunosti psihotična; manipulativna i veoma, veoma opasna, posebno kad je prevare. Ted je, kako bi se popularno reklo, „upecao kapitalca“. Ali da li će se vratiti planiranju ubistva? Da li će uopšte želeti da se povuče?

Budite spremni na preokrete koji će vam oduzeti dah. A da, i na mnogo ubistava.

Izvor: blog.whsmith.co.uk

Prevod: Miloš Vulikić