Rendgenski zraci otkrivaju „skrivenu biblioteku“ na riknama starih knjiga
Kada je štamparska presa počela da se koristi u Evropi u petnaestom veku, ručno ispisivani rukopisi su doživeli isto što i gramofonske ploče sa pojavom CD plejera – postali su prevaziđeni. Ljudi koji su dotad povezivali knjige, sekli su stare tekstove i koristili taj papir da ojačaju rikne i korice novih štampanih knjiga.
Ta praksa navela je istraživače da urade suprotno: kako bi došli do ovih vrednih fragmenata ugrađenih u rane štampane knjige, morali su da ih rastave. Ali prema pisanju Delije Alberdž u „Gardijanu“, nova tehnologija omogućila je istraživačima da zavire u fragmente rukopisa, a da pritom ne oštećuju štampane knjige.
Koristeći makro rendgensku fluorescentnu spektometriju (MA-XRF) holandski istraživači su u mogućnosti da skeniraju poveze kako bi došli do rukopisa koji se kriju ispod njih. Erik Kvakel, istoričar knjiga sa univerziteta Liden u Holandiji, rekao je Alberdžovoj da jedna od pet ranih modernih knjiga sadrži fragmente. „Zaista je poput traganja za kovčegom sa blagom“, rekao je. „Neverovatno je uzbudljivo.“
Kvakel je na svom blogu napisao da je ideju za skeniranje poveza dobio kada su ga pitali koja bi tehnologija drastično promenila njegovo polje istraživanja. Napisao je esej u kom kaže da bi pristupanje „skrivenoj srednjovekovnoj biblioteci“ u riknama knjiga moglo otkriti hiljade novih fragmenata teksta.
Zatim se setio da je njegov kolega Joris Dik sa tehnološkog univerziteta Delft radio nešto slično sa slikama. Dik je koristio MA-XRF kako bi ispod slojeva Rembrantovog autoportreta video početne verzije. Kvakel i Dik su MA-XRF mašinu doneli na Univerzitet Linden i otpočeli eksperimentisanje na knjigama. Nakon potrebnih podešavanja, otkrili su da je tehnologija u stanju da prikaže uverljive snimke fragmenata rukopisa osvetljavajući gvožđe, bakar i cink koji su korišćeni u srednjovekovnom mastilu.
Tokom eksperimenta tim je skenirao dvadeset knjiga. Prema podacima objavljenim u članku, njihova otkrića sadrže fragmente rukopisa iz dvanaestog veka engleskog istoričara Bedea, kao i tekstove iz holandske knjige „Book of Hours“. Rengden je uspeo i da razdvoji tekstove koji su se nalazili jedan na drugom.
„Svaka biblioteka ima na hiljade ovakvih poveza, posebno u velikim kolekcijama. Ako odete u Britansku biblioteku ili Bodleijan na Oksfordu, oni imaju hiljade knjiga sa ovakvim povezima“, rekao je Kvakel. „Iza toga stoji mnogo potencijalnih otkrića.“
Ali verovatno će proći dosta vremena dok skrivena biblioteka bude potpuno otkrivena. Sadašnji metod je veoma spor, potrebno je preko 24 časa da se skenira jedna rikna. Istraživači se nadaju da će napredna rendgenska tehnologija uskoro pomoći da se ovaj proces ubrza.
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: J. Paul Getty Museum
