Recenzija: „Uhvatiti ono što se ne može zadržati“ Beatris Kolin
Godina je 1887. Kat ima trideset jednu godinu, premlada je da bude udovica, a već je i teret svojoj škotskoj porodici.
Očajnički želeći da pobegne od bolne praznine svog života u Glazgovu, prihvata posao kod bogatog škotskog biznismena gde će biti pratilja njegovim naivnim i luckastim nećacima, Alis i Džejmiju, na njihovom putu u Pariz. Njih troje dobijaju priliku koja se javlja jednom u životu ‒ da se izdignu, poput „mehurića kroz vodu“ u balonu iznad Marsovog polja, baš iznad onog mesta na kojem će Ajfel početi da gradi svoju čuvenu kulu.
Emil Nugije, glavni inženjer Ajfelove kule, nalazi se u balonu kako bi fotografisao ono što će ubrzo biti pogled sa vrha kule. Njegova kamera hvata Kat kako stoji ukočena od straha i neverice. U istom trenutku, ona je zarobila njegovo srce.
„Uhvatiti ono što se ne može zadržati“ je elegantna ljubavna priča. Iako krhkog zapleta, šarmantno je učvršćen pripovešću o izgradnji Ajfelove kule. Protagonisti prvo moraju da budu ogoljeni, da im se oduzmu ljubav i zadovoljstvo kako bi postali temelj iz kog će iznići ljubav.
Kat je dobila instrukcije da ohrabri vezu između Nugijea i njene mlade štićenice, ali Alis ima druge planove koji uključuju raskošnog grofa. Nugije je pod pritiskom svoje majke da nađe prikladnu buržujku za ženu, ali umesto toga on se upliće u vezu sa manekenkom. U međuvremenu, Džejmi luta po Parizu dok jadna Kat daje sve od sebe da spreči propast.
Da li Kat treba da se vrati životu u kojem će da čisti klupe i slaže cveće po Glazgovu ili da rizikuje zbog još nekoliko nedelja u Parizu?
Od početka znate šta želite da se desi, ali ton je prikladno usporen da niste sigurni da li će biti srećnog kraja.
Stil pisanja je svež. Ima nekoliko divnih opisa, ali je, u pravom pariskom stilu, malo suzdržan. Kolin ne pokušava da vas privuče jeftinim trikovima nema previše sentimentalnih delova, a ni previše brzih, sve je umereno. Iznenađenje vas očekuje na polovini, kada autorka promeni brzinu! Tenzije i strast se tu uzdižu do nivoa Ajfelove kule i kulminiraju u neverovatnom finalu.
„Uhvatiti ono što se ne može zadržati“ se lagano čita, ali je zato kraj veličanstven.
Glavni likovi su zanimljivi – ljudi, sa manama, simpatični. Zaplet se oslanja na temeljima besprekornog istraživanja. „Uhvatiti ono što se ne može zadržati“ moglo bi da služi kao ukusan vodič kroz arhitekturu Pariza, sa detaljnim prikazom Ajfelove kule, kao i komentarima o impresionističkom pokretu i političkim dešavanjima iz tog doba.
„Uhvatiti ono što se ne može zadržati“ je vrlo blizu savršenstvu i biće savršen materijal za čitanje svakome ko planira ili zamišlja putovanje do Pariza.
Izvor: bookwitty.com
Prevod: Miloš Vulikić
