Recenzija: „Lovački psi“ Jerna Lira Horsta
Izvanredni novi triler Jerna Lira Horsta − treći roman u serijalu o Vilijamu Vistingu, ovenčan nagradom „Stakleni ključ“ − već na prvim stranicama najavljuje pompeznu i uzbudljivu radnju. Glavni inspektor Vilijam Visting, koji je s vremenom postao važna figura u norveškom javnom životu postavši predavač na Policijskoj akademiji, prima telefonski poziv od svoje ćerke Line, koja pet godina radi kao novinarka u vodećem norveškom tabloidnom listu „VG“ (koji postoji u stvarnosti), u rubrici za hroniku. Njen otac biće na sutrašnjoj naslovnoj strani – budući da je osumnjičen za falsifikovanje ključnog dokaza u slučaju ubistva deteta ili više dece, o kome se mnogo pisalo pre 17 godina. Ubrzo je suspendovan. Gotovo istovremeno, Lina se uputila da ispita slučaj nedavno pronađenog leša pedesetogodišnjaka u Frederikstadu, 90 kilometara od Osla. Postoji šansa da će njena istraga napredovati u tom pravcu da će uspeti da spreči da se lik njenog oca pojavi na naslovnoj strani novina i smanji štetu koja može biti naneta njegovoj reputaciji...
Na početnim stranicama pronalazimo Linu kako provodi veoma mnogo vremena za volanom, čak i kad ima opasni susret sa maskiranim potencijalnim ubicom. U kratkim i žestokim poglavljima, Horst naizmenično prikazuje Lininu trku sa vremenom i razmišljanja njenog oca u ulozi osobe koja, budući odjednom na meti medija, razmatra ključne pomake i zaključke tog starog slučaja zajedno sa svojom devojkom Suzan, s kojom je nakon smrti prve supruge. Potom, nakon što napušta policiju zbog suspendovanja, sa sobom iznosi bitna dokumenta u vezi sa starim slučajem i počinje da se bavi slučajem nedavno nestale devojke. Logično, sada mu je teže da pristupi slučaju, s obzirom na udaljavanje iz policije...
Ono što sledi dalje jeste nepogrešivo osmišljen zaplet, predivno koncipiran roman, složen i pun napetosti, u kojima radnja i lična unutrašnja previranja izazivaju stresne situacije. Visting oseća kako se mu se odnos sa Suzan pogoršava, dok se Linina nestabilna veza, sa bivšim osuđenikom Tomijem Kvanterom iz prethodnih knjiga, nastavlja. Uporedo sa ovim događajima, osećamo kako Vistingu pristiže pomoć, u pojedinim momentima od ključne važnosti, posebno od njegove ćerke i zahvaljujući njenim istražiteljskim sposobnostima koje ponekad primenjuje mimo granica zakona, a koju on, kao inspektor, nikad nije prelazio.
Ovaj roman se bavi ispitivanjem „odnosa između policije i medija“ (kako je naveo norveški žiri u svom obrazloženju za dodeljivanje nagrade „Riverton Prize“ za najbolju knjigu u konkurenciji za najbolju kriminalističku knjigu 2012. godine). Iako Horst predočava o složenu sliku odnosa između policije i štampe ili onlajn medija, ipak kroz lik Line uviđamo da postoji donekle crno-bela slika o pritiscima koje trpe novine u želji da se održe i prežive u nemilosrdnom medijskom svetu.
Hirst je svojim romanima dokazao da je izvrstan pisac, neobična pojava na književnoj sceni s obzirom na to da je donedavno bio aktivan i uspešan policajac. Poznato je da nisu svi autori sa sličnom radnom predistorijom poput Horstove, imali talenta i umešnosti da stečeno znanje i iskustvo, prikupljeno tokom službovanja, prenesu na papir. Horst je u tome uspeo. Ovoga puta Horstov glavni junak biće izložen na milost i nemilost internih procedura koje sprovodi policija kada istražuje pripadnike svojih redova. Na poslednjim stranicama knjige promišlja kako će: „Naučene lekcije kroz koje je nedavno prošao biti deo njega sledeći put kad se bude nalazio na sigurnoj strani stola u sobi za ispitivanje.“
Vernim čitaocima Horstovih romana ne treba posebna preporuka da ga pročitaju. Novim čitaocima predstoji užitak otkrića ovog odličnog serijala.
Autor: Bob Kornvel
Izvor: crimetime.co.uk
