Recenzija knjige Holi Džordž-Voren „Dženis: Njen život i muzika“
Dženis Džoplin se smatra jednim od legendarnih glasova rokenrola koji su se pojavili u kasnim 60-im. Njen sirov glas inspirisan bluzom stvarao je jedinstven zvuk koji je očaravao publiku i kupce ploča kada je silovito pevala prepoznatljive pesme kao što su „Piece of My Heart“ i „Me and Bobby McGee“.
Međutim, tokom svog kratkog 27-godišnjeg života, Dženis je provela većinu tog vremena ne samo pokušavajući da izgradi muzičku karijeru, već i pokušavajući da bude prihvaćena u svom svetu (naročito u mestu gde je odrasla, u svom rodnom Port Arturu u Teksasu), koji ju je konstantno odbacivao, jer je želela da bude različita u mestu gde su konzervativnost i konformizam bili norma. Bila je to uzaludna borba okončana njenom tragičnom smrću od predoziranja heroinom u oktobru 1970.
Dženisina borba za tu prihvaćenost dok je sticala slavu u rok muzici je glavna tema odlične biografije autorke Holi Džordž-Voren, „Dženis: Njen život i muzika“.
U suštini, tokom formativnih godina, Dženis Džoplin je bila talentovana, ali buntovna osoba u vreme kada se takvo ponašanje u najboljem slučaju jedva tolerisalo. Međutim, njeno utočište je bila muzika, naročito bluz, i redovno je obilazila klubove između svog rodnog mesta i Luizijane kako bi slušala najbolje bluz muzičare dok sviraju za svoje verne pratioce. Zbog ovakvog ponašanja, mlada Dženis je bila crna ovca u porodici (naročito za majku) kao i u školi.
Tek kada se preselila u San Francisko, Dženis je postala redovna pojava i popularan izvođač na rok sceni tog grada. Ipak, to nije bilo dovoljno da je prihvate roditelji i prijatelji iz rodnog grada, što ju je nateralo da se strmoglavi u vrtlog droge, alkohola i divljeg seksa.
Gđa Džordž-Voren veruje da je jedina stvar koja je Dženis Džoplin terala da živi tako tragičnim, brzim životom bila „prevara subotnje večeri“, prilično mračan, fatalistički koncept koji je razvio njen otac Set Džoplin. Po njemu, piše gđa Džordž-Voren, prevara je u tome što ljudi „pogrešno veruju da će ako naporno rade cele nedelje moći da se zabave za vikend – da će im se isplatiti rintanje i mučenje u svakodnevnom životu. Ali ono što se zapravo događa je da nikada ne dobiju nagradu; životne peripetije će vas izigrati... što vodi u život pun razočaranja i nesreće.“
A izgleda kao da se „prevara subotnje večeri“ kao oblak nadvijala nad Dženis tokom njenog kratkog 27-godišnjeg života. Čak i kada je potpisala svoj prvi ugovor sa Kolumbija rekordsom 1967. kao Big Brother and the Holding Company, Džoplin i šef Kolumbija rekordsa Klajv Dejvis su shvatili da je suviše talentovana da bi ostala tamo, što je dovelo do teškog i bolnog napuštanja benda krajem 1968.
Zahvaljujući tome što je gđa Džordž-Voren imala pristup svim arhivama vezanim za Džoplinovu i davno izgubljenim intervjuima, kao i dotad neviđenim intervjuima sa mnogim članovima njenog benda, prijateljima i živim članovima porodice (uključujući njenu mlađu sestru Loru), imamo celovit portret jedne od možda najpoštovanijih, a ipak neshvaćenih, umetnica rok muzike svih vremena. Od njenih buntovničkih dana u San Francisku, do sudbonosnog nastupa na Monterej pop festivalu, do užasnog iskustva na desetogodišnjici mature 1970, do sklapanja delova svog poslednjeg albuma „Pearl“ (koji je verovatno jedna od najboljih labudovih pesama u rok muzici), knjiga „Dženis: Njen život i muzika“ upoznaje čitaoce sa osobom i umetnicom iza legende; legendom koja je želela da ostavi svoj trag u svetu rok muzike na svoj način, pod svojim uslovima, bez obzira na to da li se ostatak sveta slagao sa njom ili ne. Kao što je Dženis izjavila u jednom od svojih poslednjih intervjua: „Odustajete od svake konstante u životu osim muzike. To je jedino na svetu što imate.“
Autor: Stjuart Nulman
Izvor: totimes.ca
Prevod: Borivoje Dožudić
Međutim, tokom svog kratkog 27-godišnjeg života, Dženis je provela većinu tog vremena ne samo pokušavajući da izgradi muzičku karijeru, već i pokušavajući da bude prihvaćena u svom svetu (naročito u mestu gde je odrasla, u svom rodnom Port Arturu u Teksasu), koji ju je konstantno odbacivao, jer je želela da bude različita u mestu gde su konzervativnost i konformizam bili norma. Bila je to uzaludna borba okončana njenom tragičnom smrću od predoziranja heroinom u oktobru 1970.
Dženisina borba za tu prihvaćenost dok je sticala slavu u rok muzici je glavna tema odlične biografije autorke Holi Džordž-Voren, „Dženis: Njen život i muzika“.
U suštini, tokom formativnih godina, Dženis Džoplin je bila talentovana, ali buntovna osoba u vreme kada se takvo ponašanje u najboljem slučaju jedva tolerisalo. Međutim, njeno utočište je bila muzika, naročito bluz, i redovno je obilazila klubove između svog rodnog mesta i Luizijane kako bi slušala najbolje bluz muzičare dok sviraju za svoje verne pratioce. Zbog ovakvog ponašanja, mlada Dženis je bila crna ovca u porodici (naročito za majku) kao i u školi.
Tek kada se preselila u San Francisko, Dženis je postala redovna pojava i popularan izvođač na rok sceni tog grada. Ipak, to nije bilo dovoljno da je prihvate roditelji i prijatelji iz rodnog grada, što ju je nateralo da se strmoglavi u vrtlog droge, alkohola i divljeg seksa.
Gđa Džordž-Voren veruje da je jedina stvar koja je Dženis Džoplin terala da živi tako tragičnim, brzim životom bila „prevara subotnje večeri“, prilično mračan, fatalistički koncept koji je razvio njen otac Set Džoplin. Po njemu, piše gđa Džordž-Voren, prevara je u tome što ljudi „pogrešno veruju da će ako naporno rade cele nedelje moći da se zabave za vikend – da će im se isplatiti rintanje i mučenje u svakodnevnom životu. Ali ono što se zapravo događa je da nikada ne dobiju nagradu; životne peripetije će vas izigrati... što vodi u život pun razočaranja i nesreće.“
A izgleda kao da se „prevara subotnje večeri“ kao oblak nadvijala nad Dženis tokom njenog kratkog 27-godišnjeg života. Čak i kada je potpisala svoj prvi ugovor sa Kolumbija rekordsom 1967. kao Big Brother and the Holding Company, Džoplin i šef Kolumbija rekordsa Klajv Dejvis su shvatili da je suviše talentovana da bi ostala tamo, što je dovelo do teškog i bolnog napuštanja benda krajem 1968.
Zahvaljujući tome što je gđa Džordž-Voren imala pristup svim arhivama vezanim za Džoplinovu i davno izgubljenim intervjuima, kao i dotad neviđenim intervjuima sa mnogim članovima njenog benda, prijateljima i živim članovima porodice (uključujući njenu mlađu sestru Loru), imamo celovit portret jedne od možda najpoštovanijih, a ipak neshvaćenih, umetnica rok muzike svih vremena. Od njenih buntovničkih dana u San Francisku, do sudbonosnog nastupa na Monterej pop festivalu, do užasnog iskustva na desetogodišnjici mature 1970, do sklapanja delova svog poslednjeg albuma „Pearl“ (koji je verovatno jedna od najboljih labudovih pesama u rok muzici), knjiga „Dženis: Njen život i muzika“ upoznaje čitaoce sa osobom i umetnicom iza legende; legendom koja je želela da ostavi svoj trag u svetu rok muzike na svoj način, pod svojim uslovima, bez obzira na to da li se ostatak sveta slagao sa njom ili ne. Kao što je Dženis izjavila u jednom od svojih poslednjih intervjua: „Odustajete od svake konstante u životu osim muzike. To je jedino na svetu što imate.“
Autor: Stjuart Nulman
Izvor: totimes.ca
Prevod: Borivoje Dožudić
