Razgovor sa Kitom Jejtsom

„Kada će meni ovo u životu trebati?“ verovatno je najčešće izgovoreno neslaganje na časovima matematike širom sveta. Kit Jejts je čovek koji se suprotstavlja ovoj tvrdnji i u svojoj knjizi „Matematika života i smrti“ pokušava da prizemlji matematiku i pokaže na koje načine se sa njom srećemo svakodnevno. Kako smatra, matematika je ključ za razumevanje sveta oko nas: od toga da biramo najkraći red na kasi supermarketa do sprečavanja velikih epidemija – Jejts veruje da matematika poseduje moć kojom nam poboljšava, pa čak i spašava, živote. Razgovarali smo sa autorom o knjizi i tome kako svako od nas da bude malo bolji u matematici.

Kada ste otkrili svoju ljubav prema matematici i njenoj primeni u svetu koji nas okružuje?

U srednjoj školi sam imao sjajnog profesora koji mi je podstakao da matematikom nastavim da se bavim na fakultetu. Bio sam veoma uzbuđen što ulazim u svet matematike, ali me je brinulo što se posvećujem predmetu koji mi je delovao kao da ima veoma usku praktičnu primenu. Nisam mogao biti u većoj zabludi.

Slušao sam predavanja na kojima je objašnjavana matematika koju inženjeri koriste da bi gradili mostove koji se neće srušiti ili krila aviona koja omogućavaju da avion ne padne. Čitao sam o primeni matematike u sportu kako bi se unapredili rezultati sportista ili u filmovima pri izradi kompjuterskih efekata kojima se prikazuje nešto što ne postoji u realnosti. Naučio sam da matematika može da se koristi za opis gotovo svega.

O tome je i reč u knjizi „Matematika života i smrti“. Pokušavam da ubedim čitaoca da je matematika mnogo više od ezoterijskog predmeta koji je ostao za njima u školi. Ona nam pruža najveću nadu za dolazak do odgovora na osnovna pitanja o enigmama kosmosa i misterijama naše vrste.

Ovo je matematička knjiga bez matematičkih jednačina. Zašto ste odlučili da pišete knjigu za one koji ne razumeju matematiku?

Važno je da odmah naglasimo da „Matematika života i smrti“ nije matematička knjiga. Poenta ove knjige nije da probudi sećanja na školske časove matematike i lekcije koje ste možda zaboravili. Zapravo, potpuno suprotno. Ona je upravo za sve one koji su se udaljili od matematike i verovali da nisu dobri u njoj.

Iskreno verujem da je matematika za svakoga i da svako može da ceni lepotu matematike koja se nalazi u središtu komplikovanih fenomena sa kojima se svakodnevno srećemo. Matematika u svom najosnovnijem obliku predstavlja šablon. Kada gledate u višestruku simetriju snežne pahulje, vidite matematiku. Kada uz neko muzičko delo zakoračite kroz vreme ili vaš glas odjekuje dok pevate pod tušem, svedočite delovanju matematike. Jedan deo zadatka koji sam sebi postavio u ovoj knjizi je da ukažem na to gde sve ljudi koriste matematiku intuitivno, a možda to ni ne shvataju.

Kažete da bi razumevanje matematičkih principa moglo nekada da bude pitanje života i smrti. Možete li da nam date neki primer?

Ima ih jako mnogo, od razumevanja rezultata medicinskih testova do interpretacije statistika o našem zdravlju, ali ako bih morao da se fokusiram na jedan primer, izabrao bih epidemiologiju. Kada dođe do pojave smrtonosnih bolesti, matematika pruža uvide i strategije za njihovu kontrolu. Osim što nam pomažu da razumemo neobične osobine različitih bolesti, matematički modeli nam omogućavaju da vidimo budući napredak bolesti i kako da preduzmemo proaktivne preventivne mere jer bismo bez toga morali isključivo da reagujemo i pokušavamo da sustignemo razvoj bolesti.

Na koji način nam ova knjiga omogućava da postanemo bolji u korišćenju matematike u svakodnevnom životu?

Osim što kroz knjigu ukazujem na mesta gde se matematika javlja, pokušavam da čitaoca naoružam jednostavnim matematičkim pravilima i alatima koji mogu da mu pomognu u svakodnevnom životu: od najboljeg mesta u vozu do primanja neočekivanih rezultata testa koji vam saopštava doktor. Predlažem jednostavne načine kojima možemo da izbegnemo numeričke greške, a takođe sam zašao i u domen ličnog – genetiku.

Imate li omiljeni matematički princip ili jednačinu?

Većina matematičara će vam reći da su jednačine lepe, ali istina je da nisu – ružne su, besprizorne i neprikladne. Za mene lepota matematike leži upravo u njenoj sposobnosti da bude praktično sredstvo za razumevanje našeg kompleksnog sveta. Matematičko modelovanje može da nam da prednost u svakodnevnim situacijama i za to mu nije potrebno stotine užasnih jednačina ili redova kompjuterskog koda. Zapravo, najjednostavniji modeli su priče i analogije. Verujem da su priče koje čine ovu knjigu – najjednostavniji modeli – ujedno i najkorisniji. Kada se posmatraju kroz pravi objektiv, možemo da zapazimo ova skrivena matematička pravila koja se nalaze ispod površine naših zajedničkih iskustava.

Koji su najbolji načini da poboljšamo svoje razumevanje matematike?

Iako postoje sjajni resursi da se to postigne, ono što poručujem ovom knjigom nije da svi treba da se vrate udžbenicima. Veliki deo matematičke borbe leži u tome da se usudite da postavljate pitanja. Moramo da se postaramo da osoba koja ima najšokantnije statistike u ruci ne pobedi uvek u raspravi, a da bismo to postigli, moramo da tražimo matematičko objašnjenje koje stoji iza toga. Ne smemo da dozvolimo šarlatanima da ugrožavaju živote koristeći matematičke anomalije kao pravila. Na primer, antivakcinaši ne smeju da nas dovedu u zabludu o efikasnosti vakcina kada nam matematika pokazuje da one spašavaju živote i uništavaju bolesti.

Nadam se da sam to uspeo da naglasim u ovoj knjizi – vreme je da stvari ponovo uzmemo u svoje ruke jer ponekad je matematika zaista pitanje života i smrti.

Prevod: Dragan Matković

Izvor: bookbub.com