Razglednica iz holandskog odmarališta za knjigoljupce
Vikend proveden u kući u kojoj odsedaju knjigoljupci, ogromna hrpa knjiga i instruktor za čitanje. Urednica holandskog časopisa Flow, Marej van der Har-Peters, odlučila je da provede vikend u odmaralištu za knjigoljupce.
Odlučila sam da se prijavim za odmaralište za knjigoljupce. Sesil Vilbers je instruktor za književnost koja daje personalizovane savete za čitanje na osnovu onoga što vama najviše odgovara i za šta se najviše interesujete u datom trenutku. Ideju za odmaralište za knjigoljupce dobila je nakon što je primetila da ljudi često izjavljuju kako nemaju dovoljno vremena da se posvete čitanju svih divnih knjiga koje ona preporučuje. I eto mene, petak je po podne i uputila sam se ka kući koja je nekad služila lovočuvarima (zamislite belu kućicu sa slamnatim krovom, kaminom, cvetnim tapetama i ogromnom rustičnom kuhinjom) koja se nalazi na imanju u ruralnoj oblasti.
Ta opuštajuća, neformalna, skoro bezbrižna atmosfera neće vas napustiti tokom celog vikenda; nema rasporeda i obaveza, slobodni ste da doručkujete kada god želite pa i da se vratite u krevet gde ćete se sklupčati sa svojom knjigom. Nema nikakvih zaduženja što se tiče obroka ili kućnih poslova. Trebaće vam malo vremena da se naviknete na to da ne morate da žurite da nešto završite ili da negde budete u određeno vreme. Ali taj osećaj mira i tišine koji je nužan za čitanje nešto je što ću pokušati da uvedem u svoj dom po povratku.
Kako ostalih šest učesnika pristižu u narednim satima, počinjem da shvatam da se razlozi zbog kojih smo svi tu ne razlikuju previše. Niko od nas ne postiže da čita onoliko koliko bi želeo i svi se radujemo vikendu tokom kog ćemo se posvetiti sebi i svojim potrebama, daleko od obaveza i stvari koje nam odvlače pažnju.
Pre nego što sam došla, mislila sam da će biti neprijatno iznenada deliti dnevni boravak sa potpunim neznancima, ali će taj strah ubrzo nestati. Tu i tamo razmenimo neku preporuku za čitanje, ali se vrlo brzo vratimo svojim knjigama dok je jedini zvuk koji se može čuti – zvuk okretanja stranica. Ima nečeg prijatnog u tihom čitanju u društvu neznanaca koji neguju istu ljubav prema čitanju, samo začuđuje zaključak da nas ovo iskustvo zapravo povezuje iako čitamo različite knjige.
Autor: Marej van der Har-Peters
Izvor: flowmagazine.com
Prevod: Aleksandra Branković
Ta opuštajuća, neformalna, skoro bezbrižna atmosfera neće vas napustiti tokom celog vikenda; nema rasporeda i obaveza, slobodni ste da doručkujete kada god želite pa i da se vratite u krevet gde ćete se sklupčati sa svojom knjigom. Nema nikakvih zaduženja što se tiče obroka ili kućnih poslova. Trebaće vam malo vremena da se naviknete na to da ne morate da žurite da nešto završite ili da negde budete u određeno vreme. Ali taj osećaj mira i tišine koji je nužan za čitanje nešto je što ću pokušati da uvedem u svoj dom po povratku.
Kako ostalih šest učesnika pristižu u narednim satima, počinjem da shvatam da se razlozi zbog kojih smo svi tu ne razlikuju previše. Niko od nas ne postiže da čita onoliko koliko bi želeo i svi se radujemo vikendu tokom kog ćemo se posvetiti sebi i svojim potrebama, daleko od obaveza i stvari koje nam odvlače pažnju.
Pre nego što sam došla, mislila sam da će biti neprijatno iznenada deliti dnevni boravak sa potpunim neznancima, ali će taj strah ubrzo nestati. Tu i tamo razmenimo neku preporuku za čitanje, ali se vrlo brzo vratimo svojim knjigama dok je jedini zvuk koji se može čuti – zvuk okretanja stranica. Ima nečeg prijatnog u tihom čitanju u društvu neznanaca koji neguju istu ljubav prema čitanju, samo začuđuje zaključak da nas ovo iskustvo zapravo povezuje iako čitamo različite knjige.
Autor: Marej van der Har-Peters
Izvor: flowmagazine.com
Prevod: Aleksandra Branković
