Rat – neizbežna tema u književnosti
Drugi svetski rat uvek je fascinirao čitaoce, a autori i izdavači se slažu da ova tema ima retki potencijal da privuče podjednako i mušku i žensku publiku kao i moć da bude prijemčiva za sve uzraste. Romani o Drugom svetskom ratu povezuju nas sa generacijom koja nestaje. Komentar koji najčešće čujemo od čitalaca jeste da im knjige sa ovom tematikom pomažu da bolje razumeju priče roditelja ili baka i deka koji su ovaj rat preživeli.
Postoji mnogo priča o ljudima koji su rizikovali svoje živote kako bi stali na put nacistima i njihovima planovima. Obični građani su rizikovali egzekuciju tako što su objavljivali ilegalne novine protiv nacističke propagande. Drugi su formirali pokrete otpora ili spašavali izbeglice. Poruka koja snažno odjekuje i u 21. veku jeste pravo na borbu za bolji svet.
Prve dve knjige o kojima danas govorimo su istinite priče ljudi koji su bili svedoci najmračnijeg doba u ljudskoj istoriji.
Prve dve knjige o kojima danas govorimo su istinite priče ljudi koji su bili svedoci najmračnijeg doba u ljudskoj istoriji.
„Dobrovoljac“ – Džek Ferveder
Vitold Pilecki je čovek sa sela, otac dvoje dece, konjički oficir u poljskoj vojsci i jedan od vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Godine 1940. dobrovoljno se prijavio da bude odveden u Aušvic. U nadi da će uspeti da organizuje ćeliju otpora unutar samog logora, Pilecki je postao akter nesvakidašnjeg čina. Šta je jednog sasvim običnog čoveka navelo da proširi svoje moralne kapacitete i sagleda razmere zla koje je raslo među bodljikavim žicama zloglasnog logora? Kako je Pilecki anticipirao industrijalizaciju smrti u Aušvicu? I zašto je odlučio da žrtvuje sve, uključujući i sopstveni život, da bi i ostatak sveta postao svestan toga? Ova knjiga rekonstruiše gotovo nepoznatu priču o Vitoldu Pileckom na osnovu primarnih izvora poput svedočanstava, memoara i razgovora sa preživelima. „Dobrovoljac“ je dobitnik nagrade Kosta za 2019. u kategoriji biografije, a najavljena je i ekranizacija.
Vitold Pilecki je čovek sa sela, otac dvoje dece, konjički oficir u poljskoj vojsci i jedan od vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Godine 1940. dobrovoljno se prijavio da bude odveden u Aušvic. U nadi da će uspeti da organizuje ćeliju otpora unutar samog logora, Pilecki je postao akter nesvakidašnjeg čina. Šta je jednog sasvim običnog čoveka navelo da proširi svoje moralne kapacitete i sagleda razmere zla koje je raslo među bodljikavim žicama zloglasnog logora? Kako je Pilecki anticipirao industrijalizaciju smrti u Aušvicu? I zašto je odlučio da žrtvuje sve, uključujući i sopstveni život, da bi i ostatak sveta postao svestan toga? Ova knjiga rekonstruiše gotovo nepoznatu priču o Vitoldu Pileckom na osnovu primarnih izvora poput svedočanstava, memoara i razgovora sa preživelima. „Dobrovoljac“ je dobitnik nagrade Kosta za 2019. u kategoriji biografije, a najavljena je i ekranizacija.
„Poslednja stanica Aušvic“ – Edi de Vind
Pored zapisa Ane Frank ovo je najvažniji dnevnik iz Drugog svetskog rata i jedina knjiga u celosti napisana u Aušvicu. Ovo svedočanstvo će ugledati svetlost dana na dvadeset pet jezika, sedamdeset pet godina od oslobođenja Aušvica. Edi de Vind, holandski lekar i psihijatar, odveden je u Aušvic zajedno sa suprugom Fridel, koju je upoznao u tranzitnom logoru Vesterbork u kojem su se i venčali. Razdvojili su ih po dolasku u Aušvic, a ona je pala u ruke ozloglašenog doktora Mengelea. Po oslobođenju logora mnogi nacisti su pobegli i sa sobom poveli veliki broj zatvorenika, uključujući i Fridel, a Edi je ostao u logoru sakriven u jednoj od baraka i uspeo da preživi i zapiše svoje iskustvo.
Ako više volite istorijske romane na ovu temu, preporučujem ove naslove koji će se uskoro naći na policama naših knjižara:
Pored zapisa Ane Frank ovo je najvažniji dnevnik iz Drugog svetskog rata i jedina knjiga u celosti napisana u Aušvicu. Ovo svedočanstvo će ugledati svetlost dana na dvadeset pet jezika, sedamdeset pet godina od oslobođenja Aušvica. Edi de Vind, holandski lekar i psihijatar, odveden je u Aušvic zajedno sa suprugom Fridel, koju je upoznao u tranzitnom logoru Vesterbork u kojem su se i venčali. Razdvojili su ih po dolasku u Aušvic, a ona je pala u ruke ozloglašenog doktora Mengelea. Po oslobođenju logora mnogi nacisti su pobegli i sa sobom poveli veliki broj zatvorenika, uključujući i Fridel, a Edi je ostao u logoru sakriven u jednoj od baraka i uspeo da preživi i zapiše svoje iskustvo.
Ako više volite istorijske romane na ovu temu, preporučujem ove naslove koji će se uskoro naći na policama naših knjižara:
„Cilkino putovanje“ – Heder Moris
Lale Sokolov, tetovažer iz Aušvica, rekao je da mu je Cilka spasila život i da bi njenu priču trebalo ispričati. U ovom svojevrsnom nastavku „Tetovažera iz Aušvica“, zasnovanom na istinitoj priči, autorka nas upoznaje sa ženom koja je preživela Aušvic i ponovo postala zatočenik u gulagu Vorkuta u Sibiru. Cilka Klajn je imala osamnaest godina kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic i Birkenau. Ona je jedna od mnogih žena koje su osuđene na radni logor zbog sumnje da su pomagale nacistima. Nedužna, ponovo zatvorena, Cilka se suočava sa novim izazovima i svaki dan vodi bitku za opstanak. Ovaj roman prikazuje žestoku odlučnost jedne žene da preživi uprkos situaciji koja je za mnoge značila sigurnu smrt.
Lale Sokolov, tetovažer iz Aušvica, rekao je da mu je Cilka spasila život i da bi njenu priču trebalo ispričati. U ovom svojevrsnom nastavku „Tetovažera iz Aušvica“, zasnovanom na istinitoj priči, autorka nas upoznaje sa ženom koja je preživela Aušvic i ponovo postala zatočenik u gulagu Vorkuta u Sibiru. Cilka Klajn je imala osamnaest godina kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic i Birkenau. Ona je jedna od mnogih žena koje su osuđene na radni logor zbog sumnje da su pomagale nacistima. Nedužna, ponovo zatvorena, Cilka se suočava sa novim izazovima i svaki dan vodi bitku za opstanak. Ovaj roman prikazuje žestoku odlučnost jedne žene da preživi uprkos situaciji koja je za mnoge značila sigurnu smrt.
„Pariska biblioteka“ – Dženet Skeslin Čarls
Ljubiteljima Kradljivice knjiga svideće se ovaj roman zasnovan na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata o hrabrim bibliotekarima Američke biblioteke u Parizu. Ovo je izuzetno delo o ljubavi, prijateljstvu, porodici i književnosti. Kada nacisti umarširaju u Pariz, Odil je na pragu da izgubi sve do čega joj je stalo. Zajedno sa kolegama bibliotekarima pridružuje se Pokretu otpora sa najboljim oružjem koje ima – knjigama. Ali kad se rat konačno završi, Odil će umesto slobode okusiti gorak plod neizrecive izdaje.
U Montani 1983. godine odrasta Lili, usamljena tinejdžerka koja traga za avanturom. Njenu znatiželju budi starija susetka. Dok otkriva njenu tajanstvenu prošlost, Lili uviđa da dele ljubav prema jeziku, iste čežnje i snažnu ljubomoru. I nimalo ne sumnja da ih povezuje mračna tajna iz prošlosti. Snažan roman koji ispituje posledice naših izbora i odnose koji nas određuju – sa porodicom, prijateljima i omiljenim autorima – Pariska biblioteka ukazuje da je izuzetna hrabrost ponekad tamo gde je najmanje očekujete.
Autor teksta: Dunja Lozuk
Ljubiteljima Kradljivice knjiga svideće se ovaj roman zasnovan na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata o hrabrim bibliotekarima Američke biblioteke u Parizu. Ovo je izuzetno delo o ljubavi, prijateljstvu, porodici i književnosti. Kada nacisti umarširaju u Pariz, Odil je na pragu da izgubi sve do čega joj je stalo. Zajedno sa kolegama bibliotekarima pridružuje se Pokretu otpora sa najboljim oružjem koje ima – knjigama. Ali kad se rat konačno završi, Odil će umesto slobode okusiti gorak plod neizrecive izdaje.
U Montani 1983. godine odrasta Lili, usamljena tinejdžerka koja traga za avanturom. Njenu znatiželju budi starija susetka. Dok otkriva njenu tajanstvenu prošlost, Lili uviđa da dele ljubav prema jeziku, iste čežnje i snažnu ljubomoru. I nimalo ne sumnja da ih povezuje mračna tajna iz prošlosti. Snažan roman koji ispituje posledice naših izbora i odnose koji nas određuju – sa porodicom, prijateljima i omiljenim autorima – Pariska biblioteka ukazuje da je izuzetna hrabrost ponekad tamo gde je najmanje očekujete.
Autor teksta: Dunja Lozuk
