Rat – neizbežna tema u književnosti
Drugi svetski rat uvek je fascinirao čitaoce, a autori i izdavači se slažu da ova tema ima retki potencijal da privuče podjednako i mušku i žensku publiku kao i moć da bude prijemčiva za sve uzraste. Romani o Drugom svetskom ratu povezuju nas sa generacijom koja nestaje. Komentar koji najčešće čujemo od čitalaca jeste da im knjige sa ovom tematikom pomažu da bolje razumeju priče roditelja ili baka i deka koji su ovaj rat preživeli.
Postoji mnogo priča o ljudima koji su rizikovali svoje živote kako bi stali na put nacistima i njihovima planovima. Obični građani su rizikovali egzekuciju tako što su objavljivali ilegalne novine protiv nacističke propagande. Drugi su formirali pokrete otpora ili spašavali izbeglice. Poruka koja snažno odjekuje i u 21. veku jeste pravo na borbu za bolji svet.
Prve dve knjige o kojima danas govorimo su istinite priče ljudi koji su bili svedoci najmračnijeg doba u ljudskoj istoriji.
„Dobrovoljac“ – Džek Ferveder
Vitold Pilecki je čovek sa sela, otac dvoje dece, konjički oficir u poljskoj vojsci i jedan od vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Godine 1940. dobrovoljno se prijavio da bude odveden u Aušvic. U nadi da će uspeti da organizuje ćeliju otpora unutar samog logora, Pilecki je postao akter nesvakidašnjeg čina. Šta je jednog sasvim običnog čoveka navelo da proširi svoje moralne kapacitete i sagleda razmere zla koje je raslo među bodljikavim žicama zloglasnog logora? Kako je Pilecki anticipirao industrijalizaciju smrti u Aušvicu? I zašto je odlučio da žrtvuje sve, uključujući i sopstveni život, da bi i ostatak sveta postao svestan toga? Ova knjiga rekonstruiše gotovo nepoznatu priču o Vitoldu Pileckom na osnovu primarnih izvora poput svedočanstava, memoara i razgovora sa preživelima. „Dobrovoljac“ je dobitnik nagrade Kosta za 2019. u kategoriji biografije, a najavljena je i ekranizacija.
„Poslednja stanica Aušvic“ – Edi de Vind
Pored zapisa Ane Frank ovo je najvažniji dnevnik iz Drugog svetskog rata i jedina knjiga u celosti napisana u Aušvicu. Ovo svedočanstvo će ugledati svetlost dana na dvadeset pet jezika, sedamdeset pet godina od oslobođenja Aušvica. Edi de Vind, holandski lekar i psihijatar, odveden je u Aušvic zajedno sa suprugom Fridel, koju je upoznao u tranzitnom logoru Vesterbork u kojem su se i venčali. Razdvojili su ih po dolasku u Aušvic, a ona je pala u ruke ozloglašenog doktora Mengelea. Po oslobođenju logora mnogi nacisti su pobegli i sa sobom poveli veliki broj zatvorenika, uključujući i Fridel, a Edi je ostao u logoru sakriven u jednoj od baraka i uspeo da preživi i zapiše svoje iskustvo.
Ako više volite istorijske romane na ovu temu, preporučujem ove naslove koji će se uskoro naći na policama naših knjižara:
„Cilkino putovanje“ – Heder Moris
Lale Sokolov, tetovažer iz Aušvica, rekao je da mu je Cilka spasila život i da bi njenu priču trebalo ispričati. U ovom svojevrsnom nastavku „Tetovažera iz Aušvica“, zasnovanom na istinitoj priči, autorka nas upoznaje sa ženom koja je preživela Aušvic i ponovo postala zatočenik u gulagu Vorkuta u Sibiru. Cilka Klajn je imala osamnaest godina kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic i Birkenau. Ona je jedna od mnogih žena koje su osuđene na radni logor zbog sumnje da su pomagale nacistima. Nedužna, ponovo zatvorena, Cilka se suočava sa novim izazovima i svaki dan vodi bitku za opstanak. Ovaj roman prikazuje žestoku odlučnost jedne žene da preživi uprkos situaciji koja je za mnoge značila sigurnu smrt.
„Pariska biblioteka“ – Dženet Skeslin Čarls
Ljubiteljima Kradljivice knjiga svideće se ovaj roman zasnovan na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata o hrabrim bibliotekarima Američke biblioteke u Parizu. Ovo je izuzetno delo o ljubavi, prijateljstvu, porodici i književnosti. Kada nacisti umarširaju u Pariz, Odil je na pragu da izgubi sve do čega joj je stalo. Zajedno sa kolegama bibliotekarima pridružuje se Pokretu otpora sa najboljim oružjem koje ima – knjigama. Ali kad se rat konačno završi, Odil će umesto slobode okusiti gorak plod neizrecive izdaje.
U Montani 1983. godine odrasta Lili, usamljena tinejdžerka koja traga za avanturom. Njenu znatiželju budi starija susetka. Dok otkriva njenu tajanstvenu prošlost, Lili uviđa da dele ljubav prema jeziku, iste čežnje i snažnu ljubomoru. I nimalo ne sumnja da ih povezuje mračna tajna iz prošlosti. Snažan roman koji ispituje posledice naših izbora i odnose koji nas određuju – sa porodicom, prijateljima i omiljenim autorima – Pariska biblioteka ukazuje da je izuzetna hrabrost ponekad tamo gde je najmanje očekujete.
Autor teksta: Dunja Lozuk
