Šakal iz književne džungle
Gospodin Endru Vajli u izdavaštvu je poznatiji kao „Šakal“. Zvuči zastrašujuće, zar ne? Moram priznati da sam se ukopala u mestu kada sam ga videla na Sajmu knjiga u Frankfurtu, jer nisam ni sanjala da ću se jednog dana naći u izdavačkom univerzumu u kojem on vlada. Hodao je nehajno, kao da je vlasnik cele hale, sajma, sveta literarnih agenata. Imala sam osećaj da sam u prisustvu zvezde i da treba da mu priđem i zamolim za autogram, međutim, suzdržala sam se i nastavila odvažnim korakom na sledeći sastanak, prolazeći pored njega kao da smo jednaki.
Endru Vajli je legendarni predator. Ukrao je velikane poput Salmana Ruždija i Martina Ejmisa i napravio neprijatelje od većine agenata jer se, kako kažu, „udvarao njihovim autorima u nadi da će preći kod njega“. Prilazio bi im na zabavama i književnim večerima sa pitanjem: „Kako ti se čini da sa sledećim romanom zaradiš milion dolara?“ Jedna od taktika je takođe bila recitovanje dela autorima kako bi im dao do znanja koliko je pažljivo čitao njihove romane. Pričalo se čak i da se jednom prilikom zaputio u Španiju kako bi pokušao da preuzme prava za Marija Vargasa Ljosu, Gabrijela Garsiju Markesa i Pabla Nerudu od famozne agentkinje Karmen Balseljs.
Svi se slažu da mu je sasvim dovoljno ovih 700 impresivnih autora koje zastupa, uključujući Filipa Rota, Milana Kunderu, Normana Majlera, Čimamandu Ngozi Adiči, Horhea Luisa Borhesa, Žozea Saramaga, Džejmsa Elroja, Džona Apdajka, Česlava Miloša... Uz ova i mnoga druga velika imena svetske književne scene Vajlijeva agencija je jedna od najvećih u svetu.
Da li je mogao i da sanja koliki će uspeh postići? Vratimo se 30 godina unazad, u svet u kojem je Endru Vajli taksista koji spava na podu u tuđim stanovima i sa Endijem Vorholom uzima amfetamine. On je i tada bio svestan da je disciplinovan i da ga neće povući boemski život, ali da treba sve da proba jednom da ne bi mnogo razmišljao o potencijalnim propuštenim iskustvima. Kada je osnovao literarnu agenciju, nije mogao da predvidi koliko će biti uspešan, ali je imao jasan plan i viziju od koje nije odstupao.
Nadimak Šakal opravdao je u potpunosti tokom svoje karijere. Mnogi literarni agenti su mu objavili rat, ali to njega nije mnogo potresalo jer je vrlo uspešno izgradio imperiju od preko 700 klijenata uprkos reputaciji da nije baš kolegijalan.
Agencija koju je osnovao pre više od 30 godina zastupa neka od najvećih imena svetske književnosti i svi se slažu da ima odličan ukus. Celu karijeru je posvetio zastupanju autora koji odlično pišu, a nisu dovoljno plaćeni. Postavlja se pitanje da li je dorastao ovom komercijalnom dobu, i da li će od sada prihvatati klijente koji verovatno u budućnosti neće ući u ediciju klasika, ali će svakako doneti mnogo novca. Odgovor je – ne. Izjavio je da „dobri i kvalitetni pisci nemaju dovoljno profesionalne zastupnike u ovoj književnoj džungli“ i da on tu klimu u izdavaštvu menja već decenijama.
Autor teksta: Dunja Lozuk
