Da li ste znali da je lik Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog inspirisan stvarnim ubicom? Pjer Fransoaz Lasener bio je vojni dezerter, osiromašeni buržuj, sitni kriminalac i kockar čija je najveća ambicija bila da se dokopa novca i statusa. Godine 1834. pljačka i brutalno ubija dvoje ljudi. Okrutnost sa kojom je izvršio ubistvo (ženi je čak iskopao oči nakon što ju je zadavio) i nedostatak kajanja posle zločina nisu prestajali da intrigiraju javnost puneći stranice francuske štampe. Slično današnjoj fascinaciji serijskim ubicama, obožavateljke su se tiskale u sudnici da bi videle Lasenera. Pisao je poeziju i držao do svog izgleda, pobijajući dotadašnje teorije o ubicama i njihovom poreklu (u to vreme se smatralo da samo mentalno zaostali, marginalci i talog društva mogu počiniti ovaj tip zločina).
Pored toga što pruža dublji uvid u psihologiju ubice i samog Dostojevskog, autor Kevin Birmingem daje i širi kontekst vremena u kom ruski pisac dolazi na ideju da napiše jedan od svojih najpoznatijih romana. Povlači paralelu između Rusije u 19. veku, feudalne države pritisnute cenzurom, i Francuske gde se o najgrozomornijim zločinima sa neverovatnom količinom detalja moglo čitati u dnevnoj štampi. U Rusiji je francuska štampa sa svojim necenzurisanim sadržajem bila poslastica za braću Dostojevski koji su se i sami bavili štampanjem novina (sa mnogo manje slobode po pitanju sadržaja doduše). Fjodor je čitao o Lasenerovom slučaju i sasvim izvesno pisao lik Raskoljnikova po ugledu na francuskog ubicu.
Dugogodišnji boravak u sibirskim zatvorima gde je završio kao politički zatvorenik dodatno pojačava interesovanje Dostojevskog za psihologiju ubica. Tamo je iz prve ruke slušao njihova iskustva i beležio svoje misli na tu temu. Paralelno sa pričom o okolnostima u Rusiji i Francuskoj tog doba, Birmingem piše i svojevrsnu biografiju ruskog autora, rasvetljavajući neke od najznačajnijih događaja u njegovom životu i odnose sa ljudima koji su ga obeležili.
Dok Lasener čeka pogubljenje na giljotini, čitamo o lutanju Dostojevskog po Nemačkoj gde je na ruletu gubio novac, na ulici gubio zdravlje, ne bi li mu u magnovenju jedne noći došla ideja za „Zločin i kaznu“. Javnost je bila oduševljena. Nešto što je prvobitno trebalo da bude feljtonizovana pripovetka u dnevnoj štampi preraslo je u roman. Dok sećanje na Lasenerov zločin ostaje zabeleženo kao opskurna istorijska epizoda, roman je postao klasik svetske književnosti i do danas ostaje jedna od najuticajnijih knjiga ikada napisanih.
Autor teksta: Ivana Veselinović
Najnovije
Pogledaj sve
„Čitajte između redova“ : uštedite i do 33%!
Ljubitelji velikih književnih dela, imaćete priliku da od 10. do 23. avgusta 2026. iskoristite posebne pogodnosti u okviru akcije „Čitajte između redova“. U okviru akcije obuhvaćena su tri kultna romana svetske književnosti: „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova, „Proces“ Franca Kafke i „1984“ Džordža Orvela.
Pročitaj više
UniCredit Bank i Laguna ti čestitaju rođendan i poklanjaju!
Posebna pogodnost za članove Laguninog kluba čitalaca je rođendanski popust od 40% pri kupovini do tri Lagunina naslova u Delfi knjižarama.
Pročitaj više
Nedeljnik u knjižarama Delfi
Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda iz gift programa u vrednosti većoj od 150 dinara.
Pročitaj više
Prikaz romana „Džesina želja“ Heder Moris: Nadmoćnost nade
Ime književnice Heder Moris dobro je poznato ovdašnjim čitaocima, naročito ljubiteljima istorijske fikcije. Izdavačka kuća Laguna do sada je objavila pet ostvarenja ove australijske autorke rođene na Novom Zelandu. Za razliku od romana koji snažno osvetljavaju stradanje pojednica u strašnom vrtlogu istorije, radnja najnovijeg dela „Džesina želja“, objavljenog u prevodu Nikole Pajvančića, odvija se u doba koje nazivamo svojim.
Pročitaj više
