U prepunoj Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu održana je 25. septembra promocija romana „Ptica koja pamti nebo“ Slavice Mastikose, objavljenog u izdanju Lagune.
Pred publikom koja je ispunila prostor do poslednjeg mesta, razgovor o romanu prirodno je prerastao u razgovor o književnom putu autorke, njenim ranijim delima i temama koje se, iz knjige u knjigu, prepoznaju kao njen autorski rukopis.
Promociju je vodila Vesna Živković, urednica kulturnih programa Gradske biblioteke u Novom Sadu, profesionalno i nenametljivo, otvarajući prostor za razgovor o književnosti, likovima i životnim iskustvima iz kojih Slavica Mastikosa gradi svoje priče.
O romanu „Ptica koja pamti nebo“ nadahnuto je govorila Snežana Aleksić Stanojlović, pesnikinja i master profesor razredne nastave, otvarajući pred publikom pojedine slojeve romana i ukazujući na teme koje ga čine bliskim savremenom čitaocu.
Tokom večeri bilo je reči i o ostalim književnim ostvarenjima Slavice Mastikose, a posebno o njenom prvencu „Tri hleba nasušna“, knjizi kojom je autorka zakoračila u svet književnosti i započela svoj književni put. Razgovor o prvom romanu bio je ujedno i podsećanje na književni razvoj autorke, na teme koje su je zaokupljale od početka i na način na koji se njen izraz tokom godina razvijao.
Posebno je bilo lepo čuti da su knjige Slavice Mastikose veoma čitane i tražene među korisnicima Gradske biblioteke u Novom Sadu. Taj podatak dao je večeri još jednu, neposrednu dimenziju: između autorke i novosadske publike već postoji čitalačka veza koja traje kroz njene knjige.
Književnu večer obogatila je i muzika. Mlada pijanistkinja Anja Riđešić izvela je kompoziciju Sergeja Rahmanjinova, dajući svojim muziciranjem poseban ton atmosferi u prepunoj Čitaonici. U spoju književne reči i muzike, veče je dobilo onu posebnu emociju koja se ne može u potpunosti preneti fotografijama niti zabeležiti u nekoliko rečenica.
„Ptica koja pamti nebo“ otvorila je tako još jedan razgovor o čoveku, njegovim izborima, sećanjima, ranama i posledicama onoga što mu se dogodilo. Naslov romana nosi i njegovu jednu od važnih simbolika – ono što je jednom bilo deo čovekovog sveta ne prestaje da postoji samo zato što se od njega udaljio. Kao što ptica, i kada je daleko od svog neba, ipak pamti.
Za Slavicu Mastikosu ova promocija bila je i prilika da se susretne sa čitaocima koji su njene knjige već upoznali, ali i sa onima koji će možda upravo sa „Pticom koja pamti nebo“ napraviti prvi korak u njen književni svet.
A za jednu knjigu nema lepše potvrde od one koja se događa izvan korica – kada je čitaoci traže, kada o njoj razgovaraju i kada požele da je podele sa drugima.
„Ptica koja pamti nebo“ sada pamti i Novi Sad – prepunu Čitaonicu, susret sa publikom, reči o knjizi i Rahmanjinovljeve tonove koji su ovu književnu večer učinili posebnom.
„Hvala Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, Vesni, Snežani, Anji i svima koji su svojim prisustvom učinili da ovo veče dugo pamtim“, izjavila je autorka Slavica Mastikosa.
Foto: Radmila Panzalović
