Prvi put na srpskom jeziku „Zapis o pronicljivosti“ Žozea Saramaga i „beli listići“
U okviru odabranih dela velikog portugalskog pisca Žozea Saramaga, koja izdavačka kuća Laguna objavljuje od 2011. godine, u petak 18. decembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs, prvi put na srpskom jeziku naći će se roman „Zapis o pronicljivosti“.
Svojevrstan nastavak „Slepila“, Saramagov roman „Zapis o pronicljivosti“ smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz „Slepila“, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje...
Ovu knjigu je sa portugalskog prevela Tatjana Manojlović.
„Zapis o pronicljivosti“ je preispitivanje demokratije u savremenom svetu. Portugalski nobelovac ovog puta otvoreno upućuje prekor kapitalističkom sistemu i razotkriva zamke demokratije.
Žoze Saramago je 1998. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Po njegovim knjigama snimljeni su i filmovi: „Blindness“ (2008), „Embargo“ (2010), „Enemy“ (2013)... za 2019. je najavljeno „Jevanđelje po Isusu Hristu“.
Izdavačka kuća Laguna je do sada objavila Saramagova dela: „Kain“, „Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače“, „Slepilo“, „Priče s ovog i s onog sveta“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Sedam Sunaca i Sedam Luna“, „Sva imena“, „Putovanje kroz Portugaliju“, „Putovanje jednog slona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Smrt i njeni hirovi“.
Svojevrstan nastavak „Slepila“, Saramagov roman „Zapis o pronicljivosti“ smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz „Slepila“, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje...
Ovu knjigu je sa portugalskog prevela Tatjana Manojlović.
„Zapis o pronicljivosti“ je preispitivanje demokratije u savremenom svetu. Portugalski nobelovac ovog puta otvoreno upućuje prekor kapitalističkom sistemu i razotkriva zamke demokratije.
Žoze Saramago je 1998. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Po njegovim knjigama snimljeni su i filmovi: „Blindness“ (2008), „Embargo“ (2010), „Enemy“ (2013)... za 2019. je najavljeno „Jevanđelje po Isusu Hristu“.
Izdavačka kuća Laguna je do sada objavila Saramagova dela: „Kain“, „Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače“, „Slepilo“, „Priče s ovog i s onog sveta“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Sedam Sunaca i Sedam Luna“, „Sva imena“, „Putovanje kroz Portugaliju“, „Putovanje jednog slona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Smrt i njeni hirovi“.
