Proverite zbog čega su rečnici i dalje najbolji izvori znanja za decu

„Podučavam decu svih uzrasta, i iznenađuje me to koliko se moji učenici oslanjaju na nove tehnologije za proveru gramatičkih i pravopisnih grešaka. Moram da priznam da i sama snosim krivicu za to što ih upućujem na Gugl kada traže neku reč, umesto da ih uputim na rečnik. Gugl je neverovatno brz, i čak i oni učenici koji ne znaju kako da ispravno napišu reč, gotovo uvek dobiju odgovor. Međutim, rečnici mogu da igraju veoma značajnu ulogu u životima naših mladih učenika.“

Ovo su reči autorke rečnika i knjige „Word by Word: The Secret Life of Dictionaries“ („Reč po reč: tajni život rečnika“) Kori Stamper. To me je podsetilo na uživanje koje donosi prelistavanje tih velikih starih knjiga. „U njima postoje skriveni biseri kojima obogaćujemo jezik; nećete ih naći ni u jednom onlajn izvoru, osim ako ne znate tačno šta tražite“, kaže autorka. 

U pravu je. Čak i najbolji rečnici sinonima sa interneta ne mogu da pariraju letimičnom prelistavanju stranica nekog rečnika, koje nam može otkriti neke luckaste reči poput „koještarija“ ili nestašne reči poput „papazjanija“.

Nije lako ubediti ljude u prednosti korišćenja rečnika, a naročito nije lako ubediti decu koja uglavnom imaju na svojim telefonima aplikacije za pretragu nepoznatih reči. Možda je dobro da vi sami potražite neku reč, i onda te „bisere“ koje pronađete podelite sa drugima. Dozvolite svom detetu ili učeniku da se kikoće zbog reči kao što je „burlati“, što je zvuk koji proizvode stomačni gasovi.

Ako je vašem detetu potreban dodatni podsticaj da bi uvidelo koliko su rečnici zabavni, okrenite sve na igru. Organizujte takmičenje: ko će brže pronaći u rečniku neku zadatu reč. Ili možete da pošaljete svog učenika u nešto poput lova na blago u samom rečniku. Dajte im zadatak da pronađu što više reči sa značenjem „strašan“ (za to možete da koristite i rečnik sinonima), ili da pronađu što više reči koje im zvuče smešno.

Najbolje od svega je to što upotreba rečnika podstiče raspravu! Ako želite da vodite zanimljive razgovore, nemojte svojoj deci ili učenicima braniti psovke. Pustite ih da istražuju, pronađite neku „bezobraznu“ reč i porazgovarajte o tome. Zar se nismo svi mi, u nekom trenutku, zapitali zbog čega su psovke „loše“ reči? Zabavite se tom idejom neko vreme; proverite do kakvih ćete teorija doći vi i vaše dete.

Stamper kaže da nam rečnici omogućavaju da shvatimo „da sve moguće reči imaju svoje mesto u našim životima“. I dok rečnici možda nisu tako praktični i brzi kao internet pretraga, nema boljeg načina za opušteno učenje i istraživanje.

Autor: Triš Parsons
Izvor: amreading.com
Prevod: Maja Horvat