Ne propustite tribinu posvećenu književnom delu jednog od najcenjenijih pisaca današnjice i dobitniku Nobelove nagrade za književnost 2010. godine Mariju Vargasu Ljosi.
U četvrtak, 9.juna, u Maloj sali Doma kulture Studentski grad u 20 sati biće održana promocija dela Marija Vargasa Ljose. Na promociji će govoriti Silvija Monros Stojaković, Aleksandra Mančić, Bojana Kovačević Petrović, Dalibor Soldatić i Milan Komnenić.
Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi u Peruu 1936. Studirao je književnost u Limi, a doktorirao u Madridu. Za vreme studija radi kao novinar i počinje da objavljuje kratku prozu. Već s prve tri knjige – zbirka priča „Šefovi“ (1957) i romani „Grad i psi“ (1963) i „Zelena kuća“ (1965) – osvaja nekoliko uglednih nagrada. Do kraja šezdesetih, uz Markesa, Kortasara i Fuentesa, postaje jedan od glavnih nosilaca latinoameričkog književnog buma u Evropi. Pored nekoliko drama, studija, eseja i memoarske proze, objavio je romane: „Razgovor u katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za kraj sveta“, „Pohvala pomajci“, „Don Rigobertove beležnice“, „Jarčeva fešta“, „Raj na drugom ćošku“, „Avanture nevaljale devojčice“ i „Keltov san“. U mladosti je Ljosa bio vatreni levičar, pristalica kubanske revolucije i Fidela Kastra, da bi se kasnije priklonio idejama neoliberalizma, kritikujući istovremeno i ekstremno leve i ekstremno desne režime. Bio je kandidat za predsednika Perua 1990, ali je u drugom krugu izgubio od Alberta Fudžimorija. U obrazloženju Švedske akademije stoji da je Vargas Ljosa zaslužio nagradu zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca.
Pored Nobelove, dobitnik je niza najznačajnijih svetskih nagrada, priznanja i počasnih doktorata.
POVEST O MAJTI
Mario Vargas Ljosa
Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.
Roman o idealistima i avanturistima koji su slučajno postali revolucionari.
PANTALEON I POSETITELJKE
Mario Vargas Ljosa
Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.
Humorističan pristup ozbiljnim temama i nedodirljivim institucijama vojske i crkve.
POHVALA POMAJCI
Mario Vargas Ljosa
Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.
Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.
AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE
Mario Vargas Ljosa
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.
Biblioteka Bolero vodi vas među latinoameričke pisce i može vam pokazati pravo lice ljubavi.
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
