U sredu, 11. maja, u 19 sati u Maloj sali SKC-a održaće se promocija romana „Nedelja pacova“ i zbirke priča „Katenačo“ Vuleta Žurića. Pored autora na promociji će govoriti Tatjana Rosić i Vesna Kapor.
Vule Žurić je pisac koji, očigledno, može da se bavi rasrinkavanjem stvarnosti na različite načine i na različitim književnim nivoima. U romanu „Nedelja pacova“, u čijem podnaslovu stoji: prvi partizanski krimić, sledeći ključ žanra uvodi jedno moguće iščitavanje istorije i mitova vezanihi za stvaranje druge Jugoslavije. Kroz priču promiču stvarni i fiktivni, književni likovi: Nikoletina Bursać, Jovica Jež, Branko Ćopić, Zija Dizdarević, Čerčilov sin, Moša Pijade,Vlada Dedijer... Kroz galeriju neobično spojenih likova i akciono usmerene radnje pisac dekonstruiše ne samo književnost, nego i stvarnost i istoriju.
U zbirci priča „Katenačo“ Žurić, takođe, koketira sa istorijom ali na potpuno drugačiji način. Prateći minuli vek preko intrigantnih likova, od Gazdanova, preko Rakića, Vasiljeva, Mingasa, Daviča, do Radovana Karadzića, zadržava poverenje čitaoca u pripovedački glas kao mogućnost izbavljenja od jednoznačnog vida čitanja događaja i samo čitanje čini višim vidom stvarnosti.
„Dvadeseti je vek. Ovde se ili živi ili umire. Ovde nema spavanja.“ Reči su jednog junaka, a pisac se, očigledno, upušta u trku sa vremenaom, dovodeći u istu ravan junake iz različitih epoha.
Vule Žurić je pisac koji, očigledno, može da se bavi rasrinkavanjem stvarnosti na različite načine i na različitim književnim nivoima. U romanu „Nedelja pacova“, u čijem podnaslovu stoji: prvi partizanski krimić, sledeći ključ žanra uvodi jedno moguće iščitavanje istorije i mitova vezanihi za stvaranje druge Jugoslavije. Kroz priču promiču stvarni i fiktivni, književni likovi: Nikoletina Bursać, Jovica Jež, Branko Ćopić, Zija Dizdarević, Čerčilov sin, Moša Pijade,Vlada Dedijer... Kroz galeriju neobično spojenih likova i akciono usmerene radnje pisac dekonstruiše ne samo književnost, nego i stvarnost i istoriju.
U zbirci priča „Katenačo“ Žurić, takođe, koketira sa istorijom ali na potpuno drugačiji način. Prateći minuli vek preko intrigantnih likova, od Gazdanova, preko Rakića, Vasiljeva, Mingasa, Daviča, do Radovana Karadzića, zadržava poverenje čitaoca u pripovedački glas kao mogućnost izbavljenja od jednoznačnog vida čitanja događaja i samo čitanje čini višim vidom stvarnosti.
„Dvadeseti je vek. Ovde se ili živi ili umire. Ovde nema spavanja.“ Reči su jednog junaka, a pisac se, očigledno, upušta u trku sa vremenaom, dovodeći u istu ravan junake iz različitih epoha.
