U sredu, 7. jula, u 19 sati biće održana promocija drugog, dopunjenog izdanja romana „Dvadeset i četiri zida“ Igora Marojevića. Promocija će se održati na splavu „Marinero“ (Kej oslobođenja 11a, Zemun).
Drugi roman Igora Marojevića „Dvadeset i četiri zida“ pojavljuje se dvanaest godina nakon prvog izdanja. U pogovoru romana, teoretičar, književnik i urednik ovog izdanja Slobodan Vladušić ističe da je ovo delo jednako važno i čitljivo i sada, kada je ljubav pod većim znakom pitanja nego ikada. Takođe, biće zanimljivo videti reakcije na delo koje određene marginalizovane grupe želi da izjednači sa većinom, s obzirom na to da se nije ni moglo razmišljati u praksi pre dvanaest godina, a da bi danas, u jeku evroatlantskih integracija, takve inicijative trebalo da budu sastavni deo svakodnevice Srbije.
Hrabro i beskompromisno, Marojević i ovde kao i u drugim romanima ispituje mogućnosti ljubavi. Ako su u „Parteru“ njen najveći ali ne i nepobedivi protivnik bili otuđenost i siromaštvo, a u „Žegi“ rat i ljubavni trougao, uslova za relativni hepiend ima i u „Dvadeset i četiri zida“, romanu u kojem se između dvoje partnera pojavljuje prepreka poput „bolesti XXI veka“, side. Nije to samo sida kao bolest, nego i mentalno stanje, koje opredeljuje grupu obolelih ali i zdravih pripadnika alternativne mladeži da kraj devedesetih provedu daleko od studentskih protesta i drugih javnih zbivanja, na okupljanjima u paralelnom Beogradu koji je uvek bio jak iako manje primetan deo grada.
Nova verzija romana napisana je znatno preglednije i prijemčivije čitaocu, a njena prva verzija navela je Jovana Deretića da uvrsti Igora Marojevića u „Kratku istoriju srpske književnosti“, te upravnika BDP Nebojšu Bradića i reditelja Žanka Tomića da na scenu BDP-a 2004. postave istoimenu adaptaciju dela koja će se pokazati kultnom.
Drugi roman Igora Marojevića „Dvadeset i četiri zida“ pojavljuje se dvanaest godina nakon prvog izdanja. U pogovoru romana, teoretičar, književnik i urednik ovog izdanja Slobodan Vladušić ističe da je ovo delo jednako važno i čitljivo i sada, kada je ljubav pod većim znakom pitanja nego ikada. Takođe, biće zanimljivo videti reakcije na delo koje određene marginalizovane grupe želi da izjednači sa većinom, s obzirom na to da se nije ni moglo razmišljati u praksi pre dvanaest godina, a da bi danas, u jeku evroatlantskih integracija, takve inicijative trebalo da budu sastavni deo svakodnevice Srbije.
Hrabro i beskompromisno, Marojević i ovde kao i u drugim romanima ispituje mogućnosti ljubavi. Ako su u „Parteru“ njen najveći ali ne i nepobedivi protivnik bili otuđenost i siromaštvo, a u „Žegi“ rat i ljubavni trougao, uslova za relativni hepiend ima i u „Dvadeset i četiri zida“, romanu u kojem se između dvoje partnera pojavljuje prepreka poput „bolesti XXI veka“, side. Nije to samo sida kao bolest, nego i mentalno stanje, koje opredeljuje grupu obolelih ali i zdravih pripadnika alternativne mladeži da kraj devedesetih provedu daleko od studentskih protesta i drugih javnih zbivanja, na okupljanjima u paralelnom Beogradu koji je uvek bio jak iako manje primetan deo grada.
Nova verzija romana napisana je znatno preglednije i prijemčivije čitaocu, a njena prva verzija navela je Jovana Deretića da uvrsti Igora Marojevića u „Kratku istoriju srpske književnosti“, te upravnika BDP Nebojšu Bradića i reditelja Žanka Tomića da na scenu BDP-a 2004. postave istoimenu adaptaciju dela koja će se pokazati kultnom.
