Poslednjeg dana manifestacije „Dobrilovi dani“ održana je promocija istorijskih romana Ane Atanasković, na kojoj se govorilo o romanima „Moja ljubav Nikola Tesla“ i „Zmajeva žena“ (i o njenom prethodnom stvaralaštvu), kao i stvaralaštvu Dobrila Nenadića i istorijskim romanima uopšte, sa naglaskom na novobjavljeno testamentarno delo „Bekstvo iz raja“.
U prostoru Gradske galerije u Arilju tražila se stolica više, a publika, sastavljena od intelektualne i kulturne elite grada, bila je vrlo rada da odsluša priču o nastanku istorijskih romana, zašto ih autorka uopšte piše i koji su glavni motivi koji se provlače kroz roman o ženi despota Stefana Lazarevića.
Voditeljka programa Ivana Brkić je u ime biblioteke postavljala pitanja, naglasivši da je roman pročitala i da je najviše oduševila činjenica da istorijske činjenice i ličnosti nisu predstavljene veštački i kičasto, već realno, od krvi i mesa. Sa tim se složila i autorka naglasivši da takav prikaz istorijskih figura nikako ne oduzima veličanstvenost od velikana već, naprotiv, pokazuje da su oni uspeli da ostave trag u istoriji, uprkos sopstvenim izazovima. Brkić je istakla i da ju je i emotivno i stručno dirnula činjenica da se roman bavi i temom nemogućnosti imanja potomstva i kako osobe koje su u toj situaciji preživljavaju, što je, kako je rekla, jedinstvena pojava kod nas a nije sigurna i da li je obrađivana i u svetskoj književnosti.
Voditeljka programa Ivana Brkić je u ime biblioteke postavljala pitanja, naglasivši da je roman pročitala i da je najviše oduševila činjenica da istorijske činjenice i ličnosti nisu predstavljene veštački i kičasto, već realno, od krvi i mesa. Sa tim se složila i autorka naglasivši da takav prikaz istorijskih figura nikako ne oduzima veličanstvenost od velikana već, naprotiv, pokazuje da su oni uspeli da ostave trag u istoriji, uprkos sopstvenim izazovima. Brkić je istakla i da ju je i emotivno i stručno dirnula činjenica da se roman bavi i temom nemogućnosti imanja potomstva i kako osobe koje su u toj situaciji preživljavaju, što je, kako je rekla, jedinstvena pojava kod nas a nije sigurna i da li je obrađivana i u svetskoj književnosti.
Na promociji je govorio i pisac i mecena kulture Milan Miodragov Pajević, koji je naglasio da je u autorkinim romanima uživao jer su pisani srcem i jer donose novi dah, a ipak nastavljaju putem Dobrila Nenadića. Osvrnuo se i na srednjovekovno u srpskom romanu, koje je maestralno čitaocima dočarao pisac „Doroteja“, „Despota i žrtve“ i ostalih istorijskih romana.
Književnoj večeri je prisustvovala i gospođa Petkana Nenadić, Dobrilova udovica.
Foto: Dejan Ristić
Književnoj večeri je prisustvovala i gospođa Petkana Nenadić, Dobrilova udovica.
Foto: Dejan Ristić
