Promocija novog romana Duleta Nedeljkovića „Poranio Milorad“

U četvrtak, 18. novembra, u prostoru Delfi Caféa predstavljen je novi, treći roman Duleta Nedeljkovića „Poranio Milorad“. Prvi srpski rolerkoster roman, porodična saga koja govori o najvećem srpskom strahu – homofobiji, objavila je IP Laguna. Pred mnogobrojnom publikom, prijateljima i poznatim ličnostima na promociji su govorili Dejan Mihailović, urednik, Gorica Nešović, radio-voditelj i autor Dule Nedeljković.



Urednik IP Laguna Dejan Mihailović govorio je o dinamici ovog romana u kome se spajaju vizure dva junaka koje deli vremensko rastojanje od sto godina. Deda Milorad i unuk Aleksandar suočavaju se sa dilemom prirode svoje muškosti i seksualnih naklonosti. Kako je primetio urednik romana, avanture kroz koje prolaze Aleksandar i Milorad prilika su da se autor „podsmehne mentalitetu Srba, da demistifikuje mitove i raskrinka opšta mesta o mačo Srbima i predrasude o nebeskom narodu“. Mihailović, kao urednik, „brani“ psovke i sočan, za neke vulgaran jezik kojim se služe junaci romana, jer oni su u „funkciji uspelog oživljavanja likova i oslikavanja pitoresknog srpskog miljea iz kafana, sa seoskih sahrana, vašara i slavlja svih vrsta“.

Mihailović je podsetio da Vladimir Arsenijević u pogovoru konstatuje da je ovim romanom dat „izuzetan doprinos tekućoj javnoj debati o jednom od najbolnijih pitanja među mnogima koja muče srpsko društvo otkad je sveta i veka – da li se mužoložnik/peder postaje putem vazduha, putem vode, s kolena na koleno, čestim putovanjem u dekadentno inostranstvo, ili je to još jedna zaraza“. Umesto da ponudi odgovor, Arsenijević preporučuje da se pročita Nedeljkovićev roman i eventualno nađe odgovor, ali u svakom slučaju, jedino što garantuje čitaocima jeste da će se „sjajno zabaviti“.



Posle urednikovih uvodnih reči Gorica Nešović i Dule Nedeljković započeli su dijalog o knjizi koji je po svojoj formi i opuštenosti neodoljivo podsećao na štimung radijskog programa „Ritma srca“. Dobro raspoloženje i lakonsko izražavanje dvoje nekadašnjih kolega osvetlili su izvesne detalje ovog romana. Dule Nedeljković je rekao da se njegova knjiga pojavila nekoliko dana pred „Paradu ponosa“ i nemile događaje koji su se odigrali u Ðenovi. Za njega kao autora romana aktuelne tematike ovi događaji su bili dokaz životne koincidencije, ali i stvaralačke intuicije. Dule Nedeljković je rekao da je ovo i antiglobalistički roman jer ovakav diskurs kulja na usta jednog od dvojice glavnih junaka, akademskog profesora Aleksandra, koga kao savremenog čoveka muče sve one stvari sa kojima se suočavamo u modernim vremenima.

Na pitanje Gorice Nešović koliko ima rokenrola u romanu Dule Nedeljković je odgovorio da ga ima, ali da isto tako ima i narodnih pesama za koje nije bio ni svestan da ih poznaje. Tek kada ih je zapisao shvatio je da je takav korpus ležao negde u njegovom sećanju i izmileo isprovociran ruralnim miljeom u koji je smestio deda Milorada. Šaljivim tonom je dodao da se ovaj roman čitao kao radio-emisija – red teksta, red muzike, da treba da predstavlja uživanje za čitaoca. Kao dodatnu preporuku za čitanje Dule je dao i rok: „Dve večeri bez TV-a dovoljno je da pročitate ovaj roman.“

Na samom kraju večeri, kao ilustraciju dekora ovog romana i inspiraciju na čitanje, Dule i Gorica su naizmenično čitali prvo i drugo poglavlje romana i beskrajno se zabavljali, kao uostalom, i publika.