Sinoćnja promocija romana „Jedro nade“ Nikole Malovića održana je, u organizaciji tivatskog Centra za kulturu, u Galeriji letnjikovca Buća – delu većeg kompleksa iz doba renesanse.
Lepo mediteransko veče okupilo je brojnu publiku pristiglu iz svih delova Boke. Tokom jednočasovnog dramoleta, Nikola Malović i Vanja Gavrovski, moderator večeri i Lagunin PR, rastavili su pred okupljenima, pa ponovo sastavili „Jedro nade“.
Malović i Gavrovska su razgovarali u vezi s najpoznatijim, nejseksualnijim i najavanturističkijim modnim dezenom na svetu – koji je ujedno i vojna uniforma. Malović je o fenomenu mornarske majice kazivao energično, čas kao da drži predavanje, čas kao da glumi, čas kao da je lik iz sopstvenog romana, na što publika nije ostajala imuna, sudeći po upaljenim očima i energiji koja je strujala galerijom – a posebno su bile uključene u priču one realne osobe iz publike koje su Maloviću pomagale u sakupljanju obimne građe.
Vanja Gavrovski je rekla kako je u knjižarama 3. izdanje romana koji se našao u užem izboru za Ninovu nagradu, a pre toga ovenčao „Perom despota Stefana Lazarevića“.
Od samog pojavljivanja „Jedro nade“ važi za delo koji se, 30 godina nakon „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića, i 15 godina nakon „Opsade crkve Svetog Spasa“ Gorana Petrovića – pojavljuje kao prvi novi celokupni književni Sistem u savremenoj srpskoj književnosti.
Radnja šest godina pisanog romana prati ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica.
U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani Google preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve.
Glavni junak uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti, ne samo tajne baroka, već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira...
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuca avantura.
Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. g. ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski.
Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi i otkriće Amerike.
„Jedro nade“ je obiman plavo-beli sistem koji objašnjava logiku baroka, podrazumeva Jevreje i otkriće Amerike, a otima se tumačenju.
Dvadeset četiri ključna pojma „Jedra nade“ su: Mornarska majica, Boka Kotorska, svetska moda, Perast, Sv. Nikola, brod, Google, vino, more, Mediteran, Kolumbo, hemijski tragovi na nebu, Jevreji, pomorandže, barok, Rusija, Kina, rat, pčele, muškarac, žena, ljubav, smrt, Bog.
