Primerak prvog izdanja Kopernikovog „De revolutionibus orbium coelestium“ prodat na aukciji
Do sada nepoznat primerak iz prvog izdanja revolucionarnog naučnog dela Nikole Kopernika, „De revolutionibus orbium coelestium“ (O kruženjima nebeskih sfera), prodat je za 391.767 američkih dolara na aukciji naučnih knjiga i rukopisa aukcijske kuće Sotbi, 25. maja 2021.
Foto: Lfurter / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons
Ova publikacija Kopernikovog heliocentričnog modela iz 1543, po kome je Sunce ispravno označeno kao centar našeg solarnog sistema, predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, jer je pokrenula kopernikansku revoluciju i dala pionirski doprinos naučnoj revoluciji. Uzgred, istraživanje Nacionalne naučne fondacije SAD utvrdilo je da oko četvrtina Amerikanaca i dalje veruje da se Sunce okreće oko Zemlje.
Samo 276 primeraka iz prvog izdanja bilo je poznato pre ove aukcije, mada je očuvanost knjige takva da je dostignut samo delić od cene koju su ranije dostigli kompletniji i bolje očuvani primerci.
Rekordna cena od 2.210.500 američkih dolara za primerak knjige iz prvog izdanja postignuta je u aukcijskoj kući Kristi u Njujorku 2008. Još nekoliko primeraka iz prvog izdanja prodato je za više od milion dolara.
Zanimljivo je da je broj sačuvanih primeraka Šekspirovog Prvog folija vrlo sličan i iznosi 228, ali oni dostižu daleko veću cenu na aukcijama i neki primerci su prodati za 9.978.000 dolara, 6.166.000 dolara i 5.173.740 dolara.
Neverovatna istorija ove knjige
Kopernik je prvobitno obznanio svoje ideje o heliocentrizmu samo u obliku rukopisa koji su išli od ruke do ruke među nekoliko bliskih kolega.
Njegove radikalne ideje privukle su pažnju mladog matematičara i astronoma, Georga Joakima Retika, koji je postao glavni zagovornik Kopernikove nove teorije.
Retik je ubedio Kopernika da mu dozvoli da najavi siže heliocentrizma u štampanoj formi 1540. godine (De libris revolutionum eruditissimi viri), i da potom objavi Kopernikovo delo u celosti sa naslovom „De revolutionibus“. Primerak knjige „De libris revolutionum eruditissimi viri“ prodat je za 2.402.292 dolara (1.818.500 funti) 2016. godine, čime je postao jedan od najvrednijih naučnih dokumenata prodatih te godine.
Pošto je već bio upoznat sa naučnim publikacijama koje je štampao Johan Petrejus u Nirnbergu, Retik je predao Kopernikov rukopis (koji se čuva u biblioteci Jagelonskog univerziteta u Krakovu) Petrejusu 1542. godine, a takođe je započeo uređivanje i korekturu teksta. Kada je Retik otišao iz Nirnberga da bi počeo da radi kao profesor u Lajpcigu, Andreas Osiander preuzeo je ulogu korektora teksta.
Pošto se očigledno plašio nasilne reakcije Crkve protiv ovog dela, Osiander je napisao uvodno obraćanje čitaocima u kojem je pokušao da unapred umiri kritičare Kopernikove teorije. U njemu objašnjava da rad predstavlja obične hipoteze koje „ne moraju biti tačne, pa ni verovatne; ako uspeju da daju proračune koji su u skladu sa opservacijama, i to je dovoljan doprinos“.
Pošto je primerak objavljenog „De revolutionibus“ došao do Kopernika tek uoči njegove smrti, njegova reakcija na Osianderovo obraćanje nije poznata, ali Retik i drugi Kopernikovi sledbenici su ga osudili. Sačuvano je nekoliko primeraka u kojima je obraćanje (i reči na kraju naslova, „orbium coelestium“, koje je takođe najverovatnije u poslednjem trenutku dodao Osiander) precrtao Retikus. Ovaj primerak je jedan od tih. Kepler je odbacio mogućnost da je obraćanje delo Osiandera 1609. godine u uvodu svog dela „Astronomia nova“.
Autor: Majk Hanlon
Izvor: newatlas.com
Prevod: Borivoje Dožudić
