Amanda Piters pripada Mikmačkom narodu. Indijanski narod, naseljavao je istočnu, atlansku obalu Kanade. Poslednji kanadski popisi stanovništva beleže da ih ima 168.480, neki još govore mikmački jezik, mikčačkio pismo – mikmački hijeroglifi se izgubilo, pišu latinicom. Spisateljica uzbudljive porodič

„Barselona“ je četvrta prozna knjiga Gardijanovom nagradom za prvenac ovenčane irske romansijerke i pripovedačice Meri Kostelo (1963). Od devet priča, koliko ih je ukupno u zbirci, četiri su ispripovedane iz prvog lica a pet – glasom nepoznatog naratora – iz trećeg. Naslov knjige ima potencijal da m

Mogao je „Bečki roman“ (Laguna, 2024) Dragana Velikića biti autofikcijska proza da je to bila piščeva namera. Ali nije. Knjiga je fikcija iako je, sudeći po primesama autobiografskog, najnoviji roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade, čiji je predložak stvarni događaj, verovatno njegov najličniji

Toliko toga je napisano o Tupaku Amaruu Šakuru, verovatno najuticajnijem reperu koji je uzeo mikrofon u ruke. Ipak, „Tupak Šakur: Autorizovana biografija“ pruža nam novi prikaz ikone čija se rekordna karijera završila skoro jednako brzo kao što je i počela. Ovu sjajnu knjigu je napisala Stejsi Robin

Amanda Piters pripada Mikmačkom narodu. Indijanski narod naseljavao je istočnu, atlantsku obalu Kanade. Poslednji kanadski popisi stanovništva beleže da ih ima 168.480, neki još govore mikmački jezik, mikmačko pismo (mikmački hijeroglifi) se izgubilo, pišu latinicom. Spisateljica uzbudljive porodičn

Reč „vampir“ je jedina srpska reč koja je postala internacionalizam. Na zapadu je prvi put zabeležena 1724. godine, u izveštaju komisije koja je istraživala slučaj povampirenja izvesnog Petra Blagojevića koji je „pio krv“ žiteljima sela u okolini Beograda. Vesti o ovom neobičnom slučaju dospele su i

Urednik Srđan Krstić preporučuje novu knjigu Juvala Noe Hararija, „Neksus“, u kojoj slavni autor sagledava ljudsku istoriju od kamenog doba do veštačke inteligencije da bi razmotrio kako je protok informacija oblikovao naš svet i poziva čitaoce da razmisle o svom mestu unutar globalne tapiserije. Ne

Sa pisanjem Megi O’Farel se prvi put susrećem u ovom romanu. Isto važi i za njenu junakinju Lukreciju de Mediči. Dopale su mi se obe. O’Farelova slikovito koristi reči kao što Lukrecija u romanu koristi boje. Istorijski podaci o ovoj mladoj ženi prilično su šturi. Na kraju krajeva, život joj je bio