„Laži Loka Lamore“ mladog autora Skota Linča je prvi u nastajućoj seriji romana o Gospodstvenim Nitkovima – dostojanstvenoj i promoćurnoj bandi prevaranata koje predvodi harizmatični lupež pomenut u naslovu. Kako je poslednjih godina primetan povećan broj fantazijskih naslova na književnoj sceni, po

Jedan od najpopularnijih savremenih britanskih pisaca, Toni Parsons, upravo je završio turneju po Srbiji. Ovo je bila jedinstvena prilika da se naši čitaoci, prvi nakon Velike Britanije, upoznaju sa njegovim najnovijim romanom „Moja omiljena supruga“. Za vreme svoje četvorodnevne posete Parsons se d

Ime odlične filozofske studije Artura Šopenhauera – „Svet kao volja i predstava“ veoma je indikativno u određivanju polazne tačke za čitanje i tumačenje romana Dušana Miklje – „Afrikanac“, pogotovo u pogledu odnosa i ravnoteže između naoko osvojenih znanja o nepoznatim i neposrednog iskustva. Predst

Ako čitalac tzv. lake literature o raznim fotomodelima, starletama, sponzorušama, sentiš priča o ljubavi čas na moru, pa onda u velikome nam gradu, dakle knjiga koje preplavljuju izloge, usput pročita naslov Beograđanke, sa onom naslovnom stranom usana napućenih, osmehnutih, poluotvorenih, zagriznut

Poslednji roman Žozea Saramaga obesmislio je Stari zavet.   Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, portugalski pisac Žoze Saramago, umro je 2010. godine. „Kain“ – njegova verzija biblijske priče – poslednji je Saramagov roman i na neki način zaokružuje temu. Kainova priča je priča o čovečanstvu,

Smrt je bila svakako jedan od najpopularnijih likova među Pračetovim čitaocima. Pojavljivala se u mnogim njegovim romanima i uvek predstavljala, gle čuda, pravo osveženje. Jer kao i za sve druge pojave o kojima je pisao, Pračet je i za Smrt pronalazio ono najtoplije i najljudskije što bi je moglo kr

Izložba o Ivi Andriću (1892-1975), priredjena povodom pola veka od kada je taj književnik dobio Nobelovu nagradu, otvorena je u četvrtak, 17. marta, u nacionalnom paviljonu Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu.„Na 20 panoa predstavljeno je isto toliko kratkih priča koje prate Andrićev životni put, odno

Rođen sam u seljačkoj porodici bezemljaša, u Azinjagi, zaseoku u provinciji Ribatežu, na desnoj obali reke Almonde, stotinak kilometara severoistočno od Lisabona. Moji roditelji zvali su se Žoze de Soza i Marija da Pijedade. Žoze de Soza bilo bi moje pravo ime da mi matičar, po svom nahođenju, nije