»Knjiga koja kruži svetom« – stoji reklamni slogan izdavača pri dnu naslovne strane knjige Dušana Veličkovića, publiciste i novinara i nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista NIN. I zaista, knjiga je prevedena na nekoliko svetskih jezika, a u Italiji je doživela veliku čitanost pa je nedavno

Ovo je roman  koji me je odveo u London, ali me je pre svega suočio sa bitnim stvarima u životu savremenog „zapadnog čoveka“ i sa njegovim dilemama. (Kad kažem „zapadni čovek“ podrazumevam da se to odnosi i na nas, ili bih barem ja voleo da je tako.) Glavni junak i narator je uspešni psihoterapeut D

Kad je Oin Kolfer seo da napiše šesti deo „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“, nadahnuće je potražio u muzici poznih sedamdesetih godina prošlog veka.„Sedeo sam sâm u sobi, pa sam učitao Kejt Buš, Bovija i Kvin i napravio autostopersku plejlistu. Prosto sam pustio sve to i vratio se u to doba.“Ir

„Danas imamo pučinu pisaca koji gube sebe dobijajući tiraž. Čitaoci vape za učiteljem, jer su se pogubili po uzburkanim našim vremenima.“Dok je bio u nastajanju, u rukopisu, roman mladog pisca Nikole Malovića dobio je nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“. Nedavno je ovenčan uglednom nagradom „Laza Kost

Čuveni serijal o Disksvetu Terija Pračeta i dalje oduševljava čitaoce. Pračetove knjige prevedene na 37 jezika i prodate u 65 miliona primeraka.Iz serije o čudesnom i fantazmagoričnom Disksvetu, ovih dana izašla je 23. knjiga Terija Pračeta “Carpe Jugulum”, što je najveći romansijerski serijal ikada

Baziran na višestruko nagrađivanom romanu Neprimetni zločini , film Oksfordska ubistva tokom proleća biće promovisan u svim većim evropskim gradovima. U glavnim ulogama se pojavljuju izvanredan Džon Hart, Ilija Vud i Džuli Koks.

Osam decenija nakon što je završila na nacističkoj lomači u nemačkoj prestonici 1933, knjiga „Braća no krvi“ je pretprošle godine ponovo osvanula u nemačkim knjižarama, a nedavno se pojavilo i srpsko izdanje zaboravljenog dela Ernsta Hafnera. Jedna od knjiga koje su nacisti spaljivali od 1933. godin

O vukovima i senkama Da li proučavaoci istorije u istoriju veruju? Ili viši stepen radoznalosti otvara višestruke horizonte, dekanonizuje misli za upliv u nove paralele međusobno nezavisne od polazne tačke znanja? Da li skidanje velova, postupno i sistematično, sa onoga za šta mislimo da je istorija