Neretko se dešava da pisci u različitim fazama stvaralačkog puta koriste iste ili slične predloške koje osvetljavaju na drugačiji, neobičan ili neočekivan način. Tako dolaze do novih početaka i zametaka koji stvarajući autocitatnu i intertekstualnu vezu ne samo između različitih naslova već i različ

Dok jurimo za svakodnevnim obavezama, trudeći se da pozavršavamo i obavimo sve što je potrebno u radnom danu, u vrtlogu poslovnih i kućnih dužnosti, često zaboravimo ono najbitnije – da živimo u trenutku. Samo što ste se okrenuli, a deca su vam već odrasla, muž vam je ostario, ljubavna iskra je išče

Već neko vreme jača utisak (ponajpre onaj čitalački) da će nakon očiglednog zamora materijala i bauljanja po ćorskokaku samodopadljivih i uvek nekako postmodernističkih eksperimenata književno pripovedanje naprosto morati da krene u rikverc i da se vrati, možda na prvom mestu, jednostavnosti kao pot

Ovaj tekst je povodom knjige „Ukus sunca“, ali ne samo o njoj. Vesni (Ilkić) Stanišić sam predavao matematiku u pančevačkoj gimnaziji „Uroš Predić“. [Kada sam Vesni poslao tekst, prošireni, uz zahvalnicu, podsetila me je da sam joj bio i razredni starešina i na naš negdašnji odnos iz gimnazije: „Kad

Prateći mnoge prikaze za knjige Domenika Starnonea u Delfi Kutku, shvatila sam da postoje oni čitaoci koji su poštovaoci njegovog pisanja, kao i oni kojima ovaj pisac nije dopadljiv. Da su me privlačili njegovi naslovi, priznajem i nisu. Međutim, na drugarski podsticaj, u kratkom vremenskom roku sam

Mada je prvenstveno poznat kao tvorac popularnih kostimiranih televizijskih serija „Dauntonska opatija“ i „Belgravija“, i oskarovskog filma „Gosford park“, Džulijan Felouz je u svojoj svestranosti stigao da napiše i tri romana „Snobovi“, „Nedovršena prošlost“ i „Belgravija“ po kom je rađena gore pom

Roman „Nebeske reke“ slavne autorke Elif Šafak se s lakoćom i promišljenošću kreće kroz kontinente, vekove, kulture i zajednice. Novi roman autorke, koja je često u najužem izboru za Bukerovu nagradu, jednom jedinom kapljicom vode povezuje tri života, dve velike reke i izgubljenu pesmu – „Ep o Gilga

Branimir Ćosić je jedan od onih pisaca koji su živeli kratko i stvarali nesrazmerno mnogo, raznovrsno, na nekom nesvesnom nivou kao u stalnom grču od malo vremena za usavršavanje. Dosadašnja književna kritika uglavnom se slaže da njegovo najpoznatije delo „Pokošeno polje“, labudova pesma ili nagoveš