Brat Brata je posvećeni vernik Velikog boga Oma, u čije ime je Omnijsko carstvo utrlo krvavu stazu osvajanja širom kontinenta. Jedini problem je što je on jedini preostali posvećeni vernik Velikog boga Oma, što Om smatra razlogom zbog kog je otelotvoren i zarobljen u telu male kornjače. Ipak, uz Bra

U zbirci „Novi ljudi pogrešnim redom“ švedski pisac, glumac i dramski autor Jonas Karlson (1971) potvrđuje svoj jedinstveni književni glas poznat i srpskom čitaocu iz romana „Račun“ i „Cirkus“. Ova zbirka od jedanaest međusobno povezanih, ali samostalno čitljivih narativa tematski se nadovezuje na a

Zašto ljudi, bez obzira na epohu ili podneblje u kom žive, s nesmanjenim žarom i interesovanjem vole detektivske priče? Tražimo li kroz takve narative potvrdu da je, makar u svetu fikcije, sve ipak razrešivo i uvek postoji mogućnost uspostavljanja reda? Ili naprosto osećamo neophodnost kognitivnog t

Evolucija nema strukturu priče. Nema uvoda, zapleta i raspleta. Evolucija je svet haosa. Neandertalci su imali veći mozak od sapijensa, ali su bili manje inteligentni, no to što nam je sada mozak manji, a samim tim što je malo onih koji će priznati da što više učimo ujedno i uočavamo koliko zapravo

Kada kao dete od pet-šest godina imate neutoljivu žeđ za putovanjima, kada vam je rodno mesto tesno, kada čujete zov daljina toliko jak da čak pobegnete od kuće, i kada uskačete iz vagona u vagon, kao iz stranice u stranicu pustolovnog romana, jer vas uvek zanima šta ima dalje, šta može da se vidi,

Njene teme su telo, bolovi koje trpi i bolesti s kojima se bori. Junakinje – i slavne i anonimne – suočene su sa istom mukom. Fizička nemoć i telesna patnja uslovljavaju izolaciju i povlačenje u sebe, jer se iskustva bolovanja ne mogu preneti drugima. Ne može se bolest opisati ni objasniti, ali zato

Roman „Gubitak slike“ jedan je od najambicioznijih i najopsežnijih narativnih poduhvata austrijskog nobelovca Petera Handkea (1942), koji sabira mnoge tematske i stilske osobenosti njegovog celokupnog opusa. Autor gradi opsežnu, gustu i višeslojnu pripovest, formalno predstavljenu kao fizičko i duho

Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2005) spada među one pisce koje čitaoci otkrivaju tek nakon njihovog odlaska. Iako se, tokom bezmalo pola veka, ostvario kao plodan dramatičar i scenarista, njegovo ime ostalo je zakriljeno popularnošću onih koje, u pozorišnom i filmskom svetu, obasjava svetlo