Marojević je u dosadašnjem radu kroz „Šnit“ dostigao jednu vrstu istorijske istine. Nadahnuto se koristeći formom kao vidom uklapanja starog materijala, progovorio je o jednoj novoj temi (dakako ispričanoj kad je reč o izvornim dokumentima), koja na literarni način nije često ili uopšte obrađivana.

„Kaputt“ Kurcija Malapartea je morbidna i neretko nadrealna studija pada evropske civilizacije tokom Drugog svetskog rata. Malaparteov opis Evrope u vreme dominacije sila Osovine nije najtačniji, ali je možda najznačajniji. Njegov ekstravagantni stil pripovedanja i odlično koriščenje simbolizma rađa

Šta je to što čoveka čini čovekom, jedinku individuom? Fizički izgled? Samosvest? Kada volimo, šta je to što nas privlači predmetu našeg divljenja? Fizički izgled? Ili ono neuhvatljivo što se nalazi negde duboko u nama što nauka još ne ume da objasni? Šta bi bilo kada bi čovek imao tehnologiju koja

Asteroidi su istopili polove! Balbek su podigli „drevni i nepoznati umovi“! Sve što znamo je pogrešno! Obrisavši u knjizi „Tragovi bogova“ (1995) prašinu sa odavno diskreditovanih teorija fon Denikena, Henkok se obraća istoj publici u svojom poslednjem delu, koje se bavi dvema velikim temama. Prva j

Gabrijel Šanel, siromašno siroče sa sela koje je od sebe napravilo Koko Šanel, najslavnijeg modnog kreatora 20. veka, vodila je život ispunjen upornošću i snovima. Ambiciozni roman K.V. Gortnera ne donosi nam samo delić njenog života već se bavi periodom dugim pola veka: trenutkom kada ju je otac ko

Džo Aberkrombi je trenutno jedan od najboljih autora fantastike. Nalazi se na čelu sadašnjeg trenda u fantastici da se pišu dovitljive, cinične priče koje se odvijaju u svetovima sivih boja, za razliku od tradicionalno crnih i belih. U njegovim romanima nećete naći dečaka sa farme kome je sudbina da

Zatvorenici zatvora Flečer su vrlo zainteresovani za program opismenjavanja, ali nisu oduševljeni „Burom“. Zašto je njihov gostujući učitelj odabrao ovu čudnu predstavu prepunu vila? „Glumci će se prepoznati u njoj, videćete“, Feliks Filips ih ubeđuje. „Govori o zatvorima.“ I stvarno je tako. Margar

U „Ruskom prozoru“, bar u njegovom prvom delu, autor nastavlja opsesiju ispovesti (u istom gradu, prema istoj majci) ali ovog puta ne tražeći odgovore, koji su u Danijelovoj konačnici nesumnjiv i nepomerivi kanon. Deo omnibusa, u prvom vagonu voza koji hita dolinama samorazaranja zarad osvešćenja, a