Roman „Malavita“ je prvi put objavljen 2004. godine u Francuskoj, a 2013. po njemu je snimljen film „Porodica“, sa Robertom de Nirom, Mišel Fajfer i Tomijem Li Džonsom u glavnim ulogama. Omot izdanja na engleskom jezik, sadrži kratak prikaz zapleta i pitanje koje se iz njega nameće: šta bi bilo kada

Zašto se stalno vraćamo Prustovom remek-delu? Jedan vek posle prvog objavljivanja, njegovo grandiozno ostvarenje i dalje obuhvata ceo naš svet. Prošle sedmice uzeo sam sa police svoj primerak romana „U traganju za izgubljenim vremenom“. Eto, rekao sam. Tražio sam pasus sa samog početka, kada se nara

Bojan Bosiljčić je zanimljiv lik. Ja ga znam kao novinara i urednika vrlo zanimljivih emisija (uređivao je „Metropolis“, autor je serijala „Razgolićeni grad“, „Ex-Yu kult“), ali je Bosiljčić i muzičar (bubnjar, gitarista, šansonjer, tenor hora „Ivo Lola Ribar“) i pisac nekoliko romana, zbirke priča

Jedan od najslikovitijih (barem po nazivu) umetničkih pravaca, dehumanizacija umetnosti, kao jednu od svojih glavnih odlika postavio je samodovoljnost umetnosti kao takve. Tvorac ovoga pravca, španski filozof Hose Ortega i Gaset, aludirao je na većinu umetničkih pravaca nastalih posle Velikog rata.

Ljudi misle da su sredili Kamilu Logan: tatinu devojčicu, prelepu, razmaženu mladu ženu koja ima oca bankara da finansira njen stil života. Ali Kamili je suđeno da vodi život oslobođen njegovog uticaja. Prepuštena sebi, ona pravi greške, uključujući i jednu zbog koje prolazi kroz muke rehabilitacije

Ukoliko želite da pročitate ovaj obimni, briljatni roman, uradite to pre nego što se pojavi adaptacija u bioskopima ili na televiziji! Kako da započeti recenziju romana koji je višeslojan i kompleksan kao što je to slučaj sa „Videla“? Treba li početi od toga da njen autor, čija je ovo druga knjiga,

Zanosan, novi bestseler  Anite Dajamant („Crveni šator“) počinje razgovorom: „Avo, dušo, kad već želiš da ti pričam kako sam postala ovakva kakva sam danas, šta misliš da ću ti reći?“ Taj neizbrisiv glas pripada osamdesetpetogodišnjoj Adi Baum koja vodi svoju omiljenu unuku, a sa njom i sve nas sreć

Stogodišnjica rođenja Džona Čivera, proslavljena je 2012. godine u Americi, izdavanjem novog izdanja njegovih izabranih priča.   Čiver, rođen 1912. godine u gradu Kvinsi u Masačusetsu, jedan je od najvećih pisaca kratkih priča dvadesetog veka i Elmor Leonard ga je nazvao „Čehov iz predgrađa“.   Čive