Roman „Mesta prelaska“ prvi je deo serijala britanske autorke Eli Grifits (1963) o forenzičkoj arheološkinji Rut Galovej. Ona je žena u kasnim tridesetim godinama, koja živi povučeno u kolibi na ivici slanih močvara Norfolka, u kraju gde se more i kopno sudaraju, a granice između njih su nejasne i p

Raspravljati o tome šta je a šta nije distopija u književnosti pomalo je nezahvalno ovih dana, kada se i ono što nam se dešava pred očima može okarakterisati kao nešto što deluje nezamislivo. Ipak, baš u takvim trenucima treba se prisetiti nekih klasika i lekcija koje su nažalost i dalje važne, ali

Ova knjiga je za mene bila pravo osveženje! U pitanju su i period i teme o kojima volim da čitam, a volim i trilere. To je jedna od onih knjiga koje jedva čekate da ponovo uzmete u ruke i nastavite sa čitanjem. Španija, 16. vek. Mladi Alonso de Salazar, iskušenik dominikanskog reda, koji je studirao

Sve je više naših autora koji se opredeljuju za žanrovski izraz, i to posebno za psihološki triler i kriminalistički roman, tako da srpska trileraška scena pokazuje jasan uzlazni trend. Na listi svežih žanrovskih naslova, „Ukus straha“ Zorana Petrovića izdvaja se po tome što se eksplicitno bavi temo

Ivi Gordon je nekada bila odlična učenica sa neizmernim potencijalom i blistavom budućnošću pred sobom. Sada, kada školski dani predstavljaju samo bledu uspomenu, radi kao privatni tutor za decu bogataša, pokušavajući da otplati ogroman studentski dug. Svake nedelje drži časove Sereni Viktor. Kada I

Novo delo Enesa Halilovića (1977) napisano je kao svojevrsni roman-omnibus. Sva tri njegova dela sročena su u formi ispovesti. Njihovi pripovedači – psihijatri Piloreta i Martin te glumac Lemez – spadaju, ko manje, ko više, u glavne junake štiva. Prvi „glas“, glas psihijatra Pilorete, uvodi u magičn

Da li je istina važnija od fikcije u književnim delima? Kako pisano delo utiče na čitaoce i šta oni traže od književnosti? Kako da se nosimo sa uticajima drugih? Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju u psihološkom i autofikcijskom trileru Delfin de Vigan. Glavna junakinja se zove isto kao

Prozaista Bojan Savić Ostojić se postojano bavi i prevodilaštvom (prevodio je dela Emanuela Bova, Ani Erno, Agote Krištof...), te tokom čitanja njegovih dela nekako prirodno nameće se asocijacija na francusku kratku prozu i, zaista, njegov najnoviji roman, „Lusi“ ponajpre pripada tom stilskom soju,