U romanu „Zabluda Svetog Sebastijana“ autor nam još jednom pokazuje moć svog autentičnog stila. Kroz bujicu metafora koje čine prvi deo romana predočena nam je eksplozija emocija koje su posledice trauma nastale usled neposrednog dodira sa dešavanjima za vreme rata devedesetih godina u Jugoslaviji.

Danijel Kiz je „Cveće za Aldžernona“ napisao 1966. godine i za njega je dobio nagradu Nebula za najbolji roman. Vodi se kao naučna fantastika i to sa pravom, ali ne deluje kao taj žanr dok čitate. Dozvolite mi da objasnim. Priču pratimo očima tridesetdvogodišnjeg, mentalno zaostalog Čarlija Gordona,

Ne znamo zašto neke knjige, čak i pre objavljivanja, čak i pre čitanja, postanu toliko popularne, najave ih kao fenomene, niknu kao bestseleri. To je slučaj sa ovim prvim romanom, „Pletenicom“, već prodatim u desetak zemalja. Autorka Letisja Kolombani je scenaristkinja, rediteljka i glumica. Već je

Nele Nojhaus je uspela. Njena prethodna knjiga, „Snežana mora umreti“, donela joj je dugo očekivani prodor na tržište. Dok se do njenog prvenca u svetu kriminalističkih romana, „Plivati sa ajkulama“, moglo doći samo naručivanjem, novi nastavak serijala o Bodenštajnu i Kirhofovoj, „Vetar i oluja“, pr

Pre ovog naslova nisam pročitao nijedan roman Huana Gomes-Hurada, a pročitavši „Ožiljak“, zapitao sam se zašto sam toliko dugo čekao. Ne može se jednostavno svrstati u žanr trilera ili noara punog napetosti, u pitanju je roman koji se s lakoćom čita, dinamične radnje i intelignetno napisan. Ako neko

Na Frankfurtskom sajmu knjiga 1959. godine, veliku pažnju je privukao debitantski roman do tada slabo poznatog autora. Nemačka književna javnost bila je zatečena mešavinom detinjaste naivnosti i perfidne zlobe, majstorstvom pripovedanja i nehajnim kršenjem tabua u priči o omalenom monstrumu po imenu

Kada Vladimir Tabešević u svom lirskom romanu „Tiho teče Misisipi“ specifičan kvalitet nade koju Dina i njen maloletni sin Deni zajednički imaju i dele upoređuje sa lepotom konja koji jure, onda odabirom ovakve poetske slike Vladimir Tabašević prepušta trag svojoj čitalačkoj publici da se njegovom m

Knjigu napisanu u formi rečnika, posebno ako se taj rečnik odnosi na pojmove i imena ljudi koji su činili život književnika kakav je Česlav Miloš, čitalac može ponovo da stvara redosledom koji sam izabere, kreirajući tako redosled događaja i stvari u piščevoj biografiji. Amerika, američka poezija, b