„Čokoladni snovi“ Suzan Bišop Krispel me je privukla svojom zamamnom naslovnom stranom i obećanjem magičnog realizma. Želećete da progutate ovu romansu iz planinskog gradića u kojem se sanjaju čokoladni snovi. Penelopi je samohrana majka koja zajedno sa svojom majkom vodi kafić „Čokoladna kućica“. O

Izdavačka kuća Laguna osnovana je aprila 1998. godine. Prvi i jedini naslov objavljen te godine bila je „Boja magije“ Terija Pračeta. Dvadeset godina kasnije mnogi koji su u međuvremenu postali ljubitelji dela ovog autora više nigde nisu mogli da nađu prva izdanja ovih knjiga. Zbog njih, kao i zbog

Koliko je odnos utopije i antiutopije prožimajući i koliko razumevanje jednog uslovljava razumevanje drugog zanimljivo je, kao i koliki značaj imaju antiutopistčki romani u našem vremenu. Jedan od distopijskih futurističkih romana, objavljen 1953. godine, „Farenhajt 451“ donosi viziju budućnosti koj

„Molim vas, da li sam ja lud? Zapravo, ne da li, nego koliko sam lud?“ Nikola Nikolajević, organima razmišljanja poznat i kao NN, Niko i Ništa, Nenametljiv i Neshvaćen, je pesnik i vesnik Istine. I nema ništa istinitije od toga. Možda u stvarnom svetu bliskom planeti Zemlji Nikola i živi život besku

Da li je besmrtnost sledeći (ostvarivi) cilj čovečanstva? Da li smo počeli da razmišljamo o humanijem odnosu prema životinjama zato što smo, zapravo, uplašeni kako će nas, obične ljude uskoro tretirati nova, viša rasa ljudi čijim će krvotokom plutati nano-roboti i brinuti o zdravlju i dugovečnosti s

Ova očaravajuća knjiga ne samo da je pronašla svoj put do više od dva miliona čitalaca širom sveta već ima sve izglede da uđe na elitnu listu romana koji menjaju živote poput „Jedi, moli, voli“ sa kojom je često upoređuju. Iskreno, za mene je ova knjiga bolja jer mi je kod Elizabet Gilbert smetala n

Pre nego što pročitate knjigu Dejvida Vana trebalo bi da znate nešto što je važno: iako je ovo delo fikcije, samoubistvo iz naslova knjige zaista se dogodilo. Na to nam implicitno ukazuje i autorova posveta – „Mom ocu, Džejmsu Edvinu Vanu, 1940-1980“ – ali da bi se razvejale sve nedoumice o tome da

Bauerova je napisala neverovatno uredan, zabavan vodič, od one vrste koja se brzo čita, a opet je prepuna informacija; a kao što priliči našem vremenu globalizma, ovo je zaista globalni pogled na prvu polovinu srednjeg veka, koji ne prati samo stvaranje moderne Rusije, Koreje, Japana, Kine, Indije i