Desetak godina očekivao se nastavak memoarskih „Prozraka“ Svetlane Velmar-Janković (prva knjiga objavljena 2003, izdanje Stubova kulture u Beogradu), pa iako čuvena književnica nije uspela da do kraja uobliči priču o svom životu, posthumno je ipak objavljena nezavršena autobiografija, koja nosi nasl

Ponekad je teško definisati zbog čega tačno neka knjiga privuče čitaoca – ali ova knjiga je svakako uspela u tome. U pitanju je veoma snažna priča za čije je objavljivanje sigurno bila potrebna poprilična hrabrost. Osećanja i misli se predstavljaju sasvim precizno i istinito čak i onda kada ne prika

„S prozora sobe vide se oblaci, turobni, teški, u sporom promicanju ljubičastim nebom, sumraka. Uprkos tome što je poranilo, proleće se još premišlja da li će širom otvoriti vrata vrelini, toplom južnom vetru koji nas tera da razgolitimo vratove i zavrnemo rukave. Raimondo SiIva na neki način živi u

Kao doktor medicine, Bjekić pokušava (i po odzivu na koji nailazi njegov književni rad – uspeva) da na šaljiv i zabavan način edukuje svoje čitaoce – bilo da su u pitanju mališani, ili pak odrasli. Njegova drama „Zmajeva dijeta“, koja je izvođena na radiju, ali i u pozorištu, osvojila je 2013. godin

Ne sudi knjigu po koricama, a pogotovo ne po naslovu. Upravo se meni to dogodilo kada sam uhvatila u ruke ovu knjigu. Ovo nije roman o sretnim ljudima, ispijanju kave a niti meni najdražoj stvari svih vremena – čitanju. Ne, ovo je knjiga o putovanju, boli i životu. Diane je mlada žena koja ima sve š

Aleksandar Puškin je bio pesnik, ali je čuven i po braku sa jednom od najlepših žena Moskve, Natalijom Gončarevom, koju krive za njegovu smrt, jer je njen flert izazvao dvoboj u kojem je Puškin smrtno ranjen. U ovom romanu, Dženifer Lam priča priču iz njenog ugla i prikazuje je ne kao fatalnu ženu i

Prvo sam pročitao četvrtu knjigu iz serijala o Vilijamu Vistingu, pa sam se onda vratio na treću – „Čovek iz pećine“. Želeo sam da saznam više o Lini i njenom odnosu sa FBI agentom, kao i o kući koju je kasnije kupila. Ipak bi trebalo čitati redom, ali izgleda da je moj fazon da knjige čitam unazad.

Mnogo knjiga mi dođe do ruku, od toga dosta pročitam, ali ruku na srce mnogo više ih otvorim, zavirim u njih i odložim. Odišu nerazumljivim, dosadnim narativom, prepoznajem u njima već iščitano. Dosadni pisci su nešto najstrašnije. Kada mi je dopala ruku knjiga „Deseti decembar“ Džordža Sondersa, od