Kao što je viđeno već mnogo puta, knjige koje se bave istorijskim temama često su, ili stručne i pisane više za kolege nego za širu publiku, ili previše „nestručne“, odnosno pisane senzacionalistički, kako bi što pre doprle do površno zainteresovanog čitaoca. Istoričari sa darom pripovedanja nisu če

Romanom „Gvozdeni oblaci“ niški pisac Branislav Janković ponovo se vraća svom intrigantnom junaku, raspopu i istražitelju Jevremu Utviću. Moram da priznam da mi je Janković jedan najdražih domaćih pisaca fantastike, a raspop Jevrem jedan od dražih i simpatičnijih književnih junaka. Iako ga svrstavam

„Nadahnuta priča o snazi ljudskog duha, savršena za ljubitelje romana 'Kradljivica knjiga'.“ Ovo je rečenica zbog koje sam izabrala baš ovu knjigu.  Radnja se dešava u Ukrajini 1941. godine. Starac Maksim Borisovič se brine o životinjama u prirodnom rezervatu Askanija Nova. Direktor rezervat

Zaplet ovog romana je veoma zanimljiv – četvoro ljudi koji nisu ni na koji način povezani dobijaju po pismo koje ih optužuje za ubistvo istog čoveka, a u potpisu stoji ime čuvenog detektiva. S tim što, naravno, Herkul Poaro nije poslao ta pisma. Njegova znatiželja i ponos ne mogu da dozvole da ovaj

Glavni junak novog Velikićevog romana Vladan Todorović, nesuđeni kunsthistoričar i trajno još-malo-pa-ostvareni pisac, u civilu dokumentarista u Muzeju pošte, provlači se kroz život više po inerciji ili voljom drugih nego pogonjen sopstvenim nagonima, interesovanjima i strastima, i tako to traje sve

Ponekad, da bismo znali koliko nam je sa porodicom, kod kuće, u zavičaju, u otadžbini lepo i koliko nam malo treba za uspeh i sreću, nije dovoljno držati se onog čuvenog „ostajte ovdje“, nego je baš neophodno otići na neko vreme, pa će povratak značiti mnogo više nego što bi nam značilo da se s jedn

Postoje književna dela kod kojih već na nivou sinopsisa ili reklamnog sažetka, osećate da su pisana kako bi u čitaocu probudilo nešto, kako se najčešće defininiše magični i neopisivi sastojak većine uspešnih umetničkih dela. Upravo to nešto odlikuje i „Refren“, roman prvenac Andrije Jonića koji, iak

Roman „Beogradski trio“ (u podnaslovu „građa za roman“) Gorana Markovića, iako svojom temom, rezolucijom Informbiroa i Golim otokom može djelovati kao već mnogo puta ispričana priča o tom neveselom i mučnom periodu jugoslovenskog socijalizma, kada pritisak i prijetnje izvana postaju prilika za bruta