„Ja sam čovek bez detinjstva, umesto detinjstva imam rat. Vasja, 4 godine“ Po završetku rata žrtve završe u statistikama, pretvore se u brojke. Uglavnom prebrojavamo mrtve ili pokušavamo da rekonstruišemo njihove priče. U centru pažnje nađu se i vojnici, političari, teoretičari, ali veoma retko do n

Za mene je ovo bilo nešto potpuno drugačije od svega što sam do sada čitala. Iako je klasifikovano kao roman, stekla sam utisak da su priča, poruke i lekcije koje se nalaze na putovanju glavne junakinje učinile da ova knjiga bude na samoj granici između romana i popularne psihologije. Zapravo, to je

Marko: Slepilo tajanstvenog porekla, neobjašnjivo nauci i lekarima, u epidemijskim razmerama širi se među stanovnicima neimenovanog grada u romanu Žozea Saramaga, preteći da preraste u opštenarodnu katastrofu, što ubrzo i postaje. Nepoznato je, nastupa bez ikakvog upozorenja, bez bola pre i nakon gu

Da je Beograd iz perioda nakon Prvog svetskog rata nepresušna inspiracija savremenim tvorcima detekrivskih zapleta, dokaz je i roman Nenada Novaka Stefanovića „Jedno ubistvo u Patrijaršiji“ (Laguna, Beograd 2018), čiji je glavni junak, islednik Krsta Pavlović, čitaocima već poznat iz prethodnog Stef

Kada dva renomirana autora, koji su već napisali uspešne knjige o bogatstvu, zajedno sednu i napišu još jednu takvu knjigu, nema sumnje da se radi o sasvim posebnom projektu! I to nije sve. Neću reći da se ova knjiga može porediti sa „Komunističkim manifestom“, ali moglo bi se reći da je na tom trag

Evo nekoliko činjenica koje znam o Avgustu Gajgeru. Ovaj osamdesetčetvorogodišnjak, rođen 1926. kao treće od desetoro dece, već skoro godinu dana živi u domu za brigu o starima u svom rodnom mestu, austrijskom gradiću Volfurtu. Otac je Petera, Helge, Vernera i Arna. Njegovo najmlađe unuče zove se Ev

Prvo značajno delo svetske književnosti koje sam pročitao u mladosti, bila je Pulicerovom nagradom ovenčana novela „Starac i more“, priča o borbi starog kubanskog ribara kome je sreća okrenula leđa i plemenite džinovske sabljarke. „Starac i more“ je, naravno, delo Ernesta Hemingveja, ali osoba kojoj

Istoričar Juval Noa Harari vešto je izbegao nesreću svoje profesije na koju se često gleda kao na nevažnu – postao je futurista: u knjizi „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice“ (2015) prikazao je budućnost u kojoj će ljudska elita biti transformisana superljude nalik bogovima. Njegova najnovija kn