U knjizi „Miš zvani Dobrilo“ uronite u priču o lisici koja je shvatila da je mnogo lepše večerati sa Dobrilom nego njega pojesti za večeru, a Dobrilo da imati gosta i nije tako strašno. Čari ove knjige možemo spazati u detaljima već prvim pogledom na korice. Ako na njima pažljivo osmotrite Dobrilov

Ako neko ima sposobnost da ukine, u jednom posebnom razdoblju zapadne civilizacije naročito bledu granicu između postojanja i ništavila, to su pisci. Za istorijsku fikciju je u tom smislu i tematskom krugu taman posle viktorijanske najpopularnija, ali bez sumnje i najzahvalnija džordžijanska era. Dr

Ako ste ljubitelj maratonskog serijala Lusinde Rajli o snazi sestrinskih odnosa, ove jeseni će za vas prava knjiška poslastica biti roman „Kćeri cveća“ – početak nove uzbudljive sage Tese Kolins u kojom nam pet žena razotkriva veliku porodičnu tajnu u zapletenoj priči čije se zamršene niti prostiru

Iako veoma nepoželjni u bibliotekama zbog zuba koje oštre na koricama i stranicama knjiga koje očas pretvore u građu za svoja gnezda, miševi su često nezaboravni junaci književnih dela za decu. Baš kao i u stvarnosti, oni u knjigama za najmlađe neprestano grickaju na sve što naiđu, ciče i bezglavo j

Dve strane medalje – svetlo i tama, dobro i zlo – često su prikazivane kao jasno odvojene kategorije. Međutim, u ljudskoj prirodi, te granice su mutne, krhke, često preklopljene. Čovek je istovremeno sposoban za saosećanje i okrutnost, za milost i zločin. Upravo tu pukotinu između dobra i zla, u koj

Remek-delo Virdžinije Vulf, roman „Gospođa Dalovej“, suptilno je promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu. Zvuci i slike londonskih ulica ispunjenih trubljenjem, uzvicima, metežom, toptanjem konjskih kopita slivaju se u ritmične otkucaje, kako ih oseća sredovečna,

Tajna, potraga, heroji – reči koje povezuju delove trilogije Bojana Ljubenovića o dečaku Ognjenu koji odrasta kroz nova prijateljstva i letnje avanture u selu Jabukovu, može se prevesti i kao herojska potraga za tajnama odrastanja jednog dečaka koji na izvoru, u rodnom selu svoga oca, na drugačiji n

Da je antički svet u gotovo sačuvanoj celovitosti ugrađen u temelje savremenih civilizacija, pretpostavljamo da nije sporno. Da vrlo retko svakodnevica zapaža šta smo sve od antike nasledili, takođe nam se čini kao tačna tvrdnja. Iz najstarijeg živog jezika u Evropi, grčkog, stotine reči prešle su u